Naravno da se podaci o nekim osobama prikupljaju, ali u Srbiji nemamo čak ni priliku da saznamo njihov broj. Kada ne znamo njihov broj, nemamo prilike ni da saznamo zbog čega se ti podaci prikupljaju. Ako se zna da se na neke "glasnije" nevladine organizacije gleda itekako sa podozrenjem, ne bi me čudilo da je i u Srbiji na delu prikupljanje podataka o predstavnicima nevladinih organizacija.

Ministar sa slike je danas bio veoma raspoložen. Javio nam je iz Sofije (nije žena, nego glavni grad države članice EU), da je Srbija odnela VELIKU pobedu i da je "danas dobar dan za Srbiju" jer je sprečila da Kosovo nastupa pod tim imenom u jednoj od regionalnih inicijativa. Smejete se ili plačete?

Kocka do kocke – kockica

Kroz prostor i kroz vreme

I uvek nova pitanja

I uvek nove teme...

A sada nešto važnije i ozbiljnije.

Dozvola za ubistvo/napad se u Srbiji uglavnom menjala „kroz prostor i kroz vreme“, ali danas je postalo posve jasno kako nekog možete napasti. Dovoljna su dva uslova:

 

Situacija u Kirgistanu/Kirgiziji gubi od Svetskog prvenstva u fudbalu sa 0:1. Ovo je lepo primetila Ms Milić (koleginica blogerka), a ja mogu samo da dodam da su čak i oni malobrojni koji prate šta se dešava u svetu, ovoga puta fokusirani na fudbal. U toku je tumačenje kako je to Srbija izgubila od jedine države u grupi koja nije priznala Kosovo (Ghana),

Mora se priznati da je trojni pakt SRS-DSS-NS juče krenuo vrlo agresivno protiv Zakona protiv diskriminacije. Pucalo se iz svih oružja, koristile su se neverovatne laži i obmane, saopštavalo da sledi „propast srpskog naroda" i „uništenje srpskog nacionalnog bića". Ono što se promenilo, bio je stav

Da proverim da li i dalje dobro sabiram bez digitrona...

1.610.000 (Tomislav Nikolić) + 250.000 (Milutin Mrkonjic) + 18.000 (Marijan Rističević) + 12.000 (Jugoslav Dobričanin) + makar 100.000 glasova od Velimira Ilića (od osvojenih 310.000) = 1.990.000

1.450.000 (Boris Tadić) + 230.000 (Čedomir Jovanović) + 90.000 (Ištvan Pastor) + 40.000

Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se

Pre  manje od pola veka naše majke su nepovratno postale "keve", a pre manje od dve decenije krivično delo incesta koje uključuje majke/keve je postalo sinonim za nešto dobro, nešto extra. Nešto kasnije, pomenuto "je***e keve" (u daljem tekstu: JK, a nije Jelena Karleuša) je postala najpoželjnija aktivnost prema NJIMA (ko god oni bili). JK fraza se od tada koristi od sportova

U danima kada mi gotovo svi poznati i polu-poznati govore da MORAM u drugom krugu glasati za Tadića, a da pritom ne znaju da mi odgovore konkretno na pitanje „Šta fali Čedi ?“, isplivao je snimak  koji pokazuje kako Srbija danas izgleda: JEDAN snima, trojica idu i pale pekaru čiji je vlasnik Albanac, a grupa građana (čitaj: NAROD) stoji pored ili prolazi kolima dok se ovo dešava. Njih se ovaj zločin (da vam nije možda gruba ovaj reč ?) apsolutno ne tiče. Nastavak je tipično srpsko-ruska priča:  već 100 dana policija „traga za počiniocima“, političari se ne oglašavaju već upravo toj etničkoj grupi nude suštinsku autonomiju, a mediji izveštaju o ovoj vesti kao da je reč o visibabi koja se pojavila u Tašmajdanskom parku.

U mesecima koji dolaze, ruski model odnosa prema npr. Britanskom Savetu i Zapadu uopšte biće uvezen u Srbiju, jer za to ne treba gasovod, niti odluka Parlamenta a ni dil sa Gaspromom. Sačekaćemo još mesec dana da se mjuzikl „Izbori, oh presudni izbori“ ponovo izvede pa ćemo početi sa implementacijom onih akcionih planova. A onaj NAROD iz prvog pasusa će onda početi da se događa na ulicama Srbije. Samo još mesec ili dva strpljenja.

Za to vreme, ovde po ceo dan slušamo kako „zločesta“ EU hoće/neće da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom. Sporazum se predstavlja kao nešto što je Srbiji dato od Boga, Kusturice, tenisera, Crkve, Marije Šerifović itd  ili da je SAA ustvari dobar rod malina i šljiva koji EU nama ne da da koristimo i da uživamo u onome na šta imamo pravo. Pošto makar mali broj građana/građanki shvata da je SAA jedan UGOVOR u kome je nama cilj da se približimo EU, nadam se da većina čitalaca ovde zna da moramo da ispunimo makar neke preduslove na kojima ta ista organizacija/superdržava počiva. Prvo podmetanje se svodi na rečenicu „Srbija je Evropa“, zato što niko ne govori da Evropa nije isto što i EU. Drugo podmetanje se svodi na to što smo ih (EU i zemlje članice) ili preveli žedne preko vode ili su nam oni prijatelji (Grčka i grčki Kipar) koji će po svaku cenu biti uz nas. Treće podmetanje je da EU MORA da potpiše sporazum zbog sebe, mada niko ne navodi razloge zašto bi to MORALO da se desi.