Kako izgleda normalan tokom pripreme Parade u Srbiji, u trenutku kada je ostalo nešto više od nedelju dana do održavanja ? Teško je setiti se svega što se desilo od jutros u 8h, kada je dan počeo. Tada sam odneo gomilu pisama u poštu i dok mi ljubazna službenica vraća kusur, na fiskalnom računu gledam koliko smo samo samo danas dali za izgradnju Hrama Svetog Save, budući da je uz svaku poslatu pošiljku morate platiti dodatnih 10 dinara.

Pet dana pre održavanja prve prave Povorke ponosa (2001. godine se desio samo pokušaj), organizatori i cela LGBT zajednica su postigli rezultat kakav se na Zapadu ne bi mogao postići ni mesecima dugog i upornog rada. Posle usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, mislio sam da će njegovi protivnici (a samim tim i protivnici Povorke ponosa) biti mnogo pametniji,

Nema ničeg lepšeg nego kada dan počne sastankom sa nekim za koga pomisliš da se verovatno nećete složiti u mnogim stvarima, a desi se upravo suprotno. U takvoj atmosferi, moguće je i bez imalo strasti razgovarati ne samo o tome kakvi su država i društvo naspram LGBT zajednice, već i o onima koji otvoreno ne žele Paradu (uključujući i one koji pozivaju na njeno sprečavanje).

 

Dok smo razgovarali, palo mi je napamet koliko je jednostavno u Švedskoj misliti veoma različito o bilo kojoj temi, a istovremeno o njoj voditi dijalog.

Postoje kompanije u Srbiji čiji je bezobrazluk već postao legendaran. Za razliku od tek ponekog propusta prema nama koje zakon naziv "potrošačima" ili "korisnicima usluga" koji se omakne većini pravnih lica (mahom zbog postupanja nekog od zaposlenih), ove legendarne firme su one o kojima ste više puta čuli od drugih. Sa njima se teško izlazi na kraj, a i kada uspete - potrebno vreme za to je gotovo neverovatno. Setite se samo teksta Petra Lukovića o jednoj banci, neverovatnih doživljaja koje je gotovo svako imao u susretu sa JAT airways ili nadasve zanimljivog pravila da moraš čekati više od pola sata na "predaju smene" ukoliko se zatekneš u "Tempo centru" negde oko 2 posle ponoći.