Došao je i taj dan kada je saopšten najveći deo „scenarija" ovogodišnje Parade. Potpuno je jasno da smo imali razumevanja za državu, institucije i društveni kontekst ne samo u vezi datuma održavanja, već i kada govorimo o ruti. Odluka da izaberemo prošlogodišnju lokaciju i maršutu doneta je jer ona predstavlja najlakšu opciju za pripremu, zato što je svima dovoljno poznata (važno ukoliko bude „neželjenih" događaja), ali i zbog toga što je policiji najlakše da unapredi zaštitu učesnika na ovom prostoru u odnosu na prošlu godinu.

Osuđujem svako nasilje i uvek ću kao građanin otići na svaki skup koji ima za cilj da natera vlast da se bez zadrške obračunava sa nasiljem ili na skup koji ima za cilj da nasilnici budu kažnjeni. U društvu u kome danas živimo, nasilje je postalo toliko prihvatljivo, da sem verbalnih osuda nemamo bukvalno nikakvu značajniju reakciju države. Svako ko govori drugačije, veoma je bezobrazan i ne govori istinu. Zbog toga sam danas i prisustvovao skupu „Dosta je!" ispred Vlade Srbije. Iako su organizatori (GSA) imali najbolje namere, skup je postao okidač za Paradu licemerja i bezobrazluka najviših državnih organa.

Iako smo pohvalili medije na konferenciji za štampu na kojoj smo najavili Paradu ponosa 2011, ispostavilo se da sve i nije baš tako sjajno.Naprotiv. Od toga da je srž svih tekstova o Paradi uvek izjava nekog od političara (a takve izjave se menjaju svaki dan), pumpanje nasilja (neki tekstovi nisu ništa drugo do obično priželjkivanje krvi), pa sve do propusta da se traže izjave od onih od kojih ih morate tražiti za neke stvari npr. Tužilaštvo i policija.