Svima nama pre ili kasnije dođe iz donjeg u gornji deo tela (glava). Tako i meni. Današnji dan mi je doneo prosvetljenje i kockice su se konačno složile. Večeras je ministar Jeremić (to je onaj dečko koji se ljupko smeje čak i kada ne treba, a ministar je inostranih dela) rekao u Velikoj Britaniji i ovo:

"Želeo bih da apelujem na vaše osećanje fer pleja i vaše osećanje časti. Naša zemlja je, kao i vaša, drevna, sa drevnim ubeđenjima. A Kosovo je kolevka naše cvilizacije"

Imajući u vidu kako lekari Srbiji savetuju roditelje dece sa bilo kojim mentalnim poremećajem da je bolje da ga „odmah daju u ustanovu gde će imati negu“ ili ženu kojoj su savetovali da bebu odmah odnese u tu ustanovu i pre dojenja „kako se ne bi vezivala“, postalo mi je jasno – Srbija je ovaj savet primenjivala do pre 8 godina i nad kosovskim Albancima. Srbija tj. doktori koje smo MI birali na izborima su primenjivali razne metode prema našim sugrađanima, uključujući i proterivanja iz gore pomenute kolevke. O zatvaranju, vezivanju i „umirivanju“ na druge načine ne treba trošiti reči. Sistem je isti, sve su ostalo nijanse.

Ono osećanje časti i drevna ubeđenja su došla do izražaja u Aranđelovcu. Gomila nevladinih organizacija ljupkih naziva „Naši“, „Svetozar Miletić“ (nije mi rod), „Naša Šumadija“ i naravno čuveni „Ravnogorski pokret“ je krenula da zaštiti čast od „antisrpske emisije Peščanik“ koja širi „mržnju prema Srbiji, SPC i svemu u čemu se oličava zdravo i normalno društvo“. Zamišljam da se ovo dogodilo u Velikoj Britaniji, ali mi ne ide. Uz svo široko tumačenje slobode izražavanja, njihovo „pokazivanje nezadovoljstva“ kroz višednevni govor mržnje u lokalnim medijima, kao i poziv u ovom saopštenju, a imajući u vidu da je faktor „Kosovo-kolevka“ i način na koji Srbi štite tu čast – mislim da bi „drevna ubeđenja“ postala DRVENA ubeđenja i to po glavama učesnika na promociji Peščanika. Međutim, sasvim se slažem sa poslednjom rečenicom u saopštenju:

U Srbiji je oduvek bilo teško (na komercijalnoj bazi) organizovati stvari/događaje koji su u Evropi potpuno normalni. Još teže je „probiti se" medijski, a društvena odgovornost i dalje retko koga zanima. Najnoviji primer je Foam fest, koji će u subotu po drugi put biti održan u beogradskoj „Areni".

 

Kada su me prošle godine pitali šta mislim

                               Organizacioni odbor skupa građanske solidarnosti

Vas poziva

Na javni skup

„Odgovor građana na nasilje“

 

Više od nedelju dana posle zabrane „Povorke ponosa“ u Beogradu i napada na državljane Francuske, Grčke, Australije i Libije, država nije odlučno reagovala i pored svih obećanja. Oni koji prete i vrše nasilje su se suočili samo sa prekršajnim prijavama ili kaznama zbog neposedovanja lične karte i održavanja zabranjenog skupa. Niko nije procesuiran zbog pretnji manjinskim grupama, većina napadača na strane državljane nije uhapšena, a govor mržnje je i dalje prisutan. Najave zabrane organizacija „Obraz“ i „SNP 1389“ nisu dovoljne i građani sa pravom očekuju da država jasno reaguje na svaki akt nasilja, ma prema kome on bio usmeren.

Ako niste primetili, u Srbiji je u toku izborna kampanja. Sudeći po sloganima, nova „državotvorna" & „najlogičnija" & „patriotski odgovorna" koalicija bi mogla biti SRS-DSS-SPS, a onda bi posle izbora lako mogli sadašnje izborne slogane da pretoče u moto USTANI-PODRŽI-NAPRED. Ako vas zanima šta to konkretno znači - pojašnjenje je dao čika Tomislav Nikolić, inače iz Kragujevca, a privremeno nastanjen u Bulevaru Zorana Đinđića, gde će ostati dok mu neka Vlada ne kaže da izađe iz stana koji mu je dodelila 1998. godine ili dok mu se u ličnoj karti „BULEVAR AVNOJ-a" ne promeni u „Bulevar Zorana Đinđića" (njegova izjava). Taj isti čika, inače potpredsednik SRS je 13. aprila ove godine (usred kampanje) „upozorio da će svako ko prizna da je Kosovo nezavisno završiti u zatvoru". Naravno da ovo nije moje parafraziranje, nego citirana izjava koja se nalazi i na sajtu SRS. Ta partija upravo tako zamišlja ono „Napred Srbijo!"

Sa druge strane, imamo koaliciju za evropsku Srbiju, koja podrazumeva evropske metode borbe za evropsko Kosovo i evropsku Srbiju sa evropskim Kosovom u njenom sastavu. Šalu na stranu, do danas sam mislio da se samo ministar Jeremić bori tzv. "diplomatskim sredstvima" za naš omiljeni „teritorijalni integritet", kad danas videh da je Predsednik Tadić preuzeo vodeću ulogu. Naime, njegov kabinet se sablaznuo nad vestima da se on u Njujorku „rukovao i komunicirao" sa Hašimom Tačijem, Premijerom Kosova. Zaboravite na trenutak za koju ste partiju glasali (pa makar to bio i SRS) i zamislite se nad činjenicom da živite u državi čiji se Predsednik hvali da se sa nekim nije rukovao/komunicirao, „a ni razmenjivao poruke" (tako kaže Kabinet). U najmanju ruku saopštenje zvuči kao da je Predsednik lično naredio novi Kosovski boj usred Njujorka. Koliko se sećam, Predsednik Srbije i Premijer Kosova su komunicirali tokom propalih pregovora, makar tokom one večere u Beču sa koje je pobegao kolega Koštunica. Ja nisam glasao Tadića da bi mi se hvalio kako sa nekim nije razmenjivao poruke/komunicirao niti se rukovao. Ako je naslov „Radikali i Tači udruženim snagama napadaju Borisa Tadića" nešto što priliči sajtu DS-a, onda OK. Meni zvuči kao rečnik koji se koristi od strane DSS i SRS.

Desio se Prajd bez Prajda. Mnogo je pozitivnog i dobrog o čemu vredi pisati, ali sada svi uglavnom sumiramo negativne stvari. Poražavajuće su sledeće činjenice:

1. Niko od predstavnika vlasti ili političkih partija nije od najave zabrane pa nadalje pozvao (makar telefonom) mene ili bilo kog od organizatora. Da sam političar i da se ovo desilo, to bi bio minimum ljudskosti i lepog vaspitanja.

Kao što ste čuli, u kratkom vremenskom razdoblju uhapšeni su mozgovi dve najveće sramote nebesog naroda. Onaj kog su hapsili „na granici sa BIH, sa bosanske strane“ bio je mozak onoga što je usledilo posle „oslobođenja Srebrenice“. Malo je verovatno da će se Tolimir braniti onako kako je to činio Ajhman na suđenju u Jerusalimu. Tolimir verovatno neće reći da „samo radio svoj posao“. Posao naciste Ajhmana i bezbednjaka Tolimira je bio veoma sličan. Obojica su organizovali „konačno rešenje“ za one koji nisu pripadali njihovom narodu.

Što se tiče našeg sugrađanina Đorđević Vlastimira, on je takođe uhapšen na granici (Starog grada Budve i Budve) . On je odgovoran za prebacivanja tela kosovskih Albanaca u sekundarne grobnice u Srbiji. Ne znam da li mu je bilo u planu, ali toliko je dobro uradio svoj „posao“, da čak i kada je skoro 1000 tela iskopano na par desetina kilometara od Terazija (Beograd, Srbija), niko se nije preterano uzbudio. Nezainteresovanost javnog mnjenja za sudbinu tela iz famoznih hladnjača kojima su leševi doveženi, svakako je pomogla čika Vlastimiru da se krije kao građevinski radnik u Budvi.

Sramota je što većinu Srbalja zanima da li Tolimir ima državljanstvo, da li je hapšen u Beogradu ili negde drugo, koliku je bradu imao Đorđević u trenutku hapšenja i da li hapšen ovde ili onde u Budvi. Nisam čuo da je neko pričao o tome ZBOG ČEGA SU ONI U HAGU ? U svakoj normalnoj zemlji bi tom prigodom verovatno sve TV stanice emitovale specijalne emisije,a kod nas ništa. Raspravlja se i dalje o trivijalnim pitanjima. Zbog toga sam odlučio da se i ja pridružim ovom diskursu.

Prilikom ukazivanja na drastično kršenje ljudskih prava, građani odmahuju rukom govoreći da su i njihova prava ugrožena, navodeći nezaposlenost i niske penzije

Iako većina građana Srbije misli da se ljudska prava u Srbiji uglavnom poštuju, pre bi se moglo zaključiti da velika većina i ne zna koja su im prava i slobode zagarantovane.

Pouke koje mladi ljudi poslednjih nedelja mogu da izvuku iz medijskih izveštaja počinju da liče na one iz 90-tih. Osnovna pouka je da se sve može srediti ako imaš dobra leđa u vidu tate, partije, kuma ili prijatelja. Još gora opcija je kada čak i najviši državni predstavnici počinju da se ponašaju kao „tate" koje pretenduju da budu jače od zakona i sistema. Činjenica da se to dešava i u drugim zemljama ne znači da takav sistem treba usvojiti kao jedino moguć, dat i nepromenjiv. Nepristajanje na loše stvari u državi uvek počinje postavljanjem pitanja i njihovim upornim ponavljanjem.
Naša zajednička pitanja o tome kada, kako, zašto i kome se želi dati milion dolara za „sređivanje bruke oko Kovačevića" danas su naterala i tata Borisa da radi nedeljom. Namerno ne kažem Predsednika Tadića jer su me njegove rečenice u vezi sa aferom Kovačević naterale da poverujem da smo ponovo daleko od vladavine prava, da zakon nije isti za sve i da našim vlastima pravda nije nešto što jeste važno.

Sedmi dan se završava vešću da su SPC i prateći vokali danas uputili pismo Premijeru (pretpostavljam da su ga spremali punih 8 godina, pismo, a ne Premijera) u kome traže brisanje članova 18 (diskriminacija u oblasti verskih prava) i 21 (diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne