Ovih dana se sve svodi na granice. Čim su shvatili da proglašenje nezavisnosti nije bajka nego realnost, predstavnici „napaćenog srpskog naroda sa Kosmeta“ su digli u vazduh i zapalili dva granična prelaza. Ne žele ljudi granice. Ni meni se nije svidelo uvođenje viza za Mađarsku, pa nisam organizovao paljenje graničnog prelaza. Nemojte mi reći da je granica sa Kosvom drugačija jer već 9 godina funkcioniše kao prava državna granica. Ko je išao, vrlo dobro zna.

Ranije je ovakve „incidente“ kreirala Srbija sa napaćenim srpskim narodom u Hrvatskoj/Bosni, ali se Milošević makar pravio lud i govorio da sa tim nema nikakve veze, već to spontano organizuje „goloruki narod“. Sada se granica pomerila. Ministar Samardžić nam je rekao da je paljenje graničnih prelaza u skladu sa „politikom Vlade Srbije“ i da je to legitimno – „iako možda nije lepo“. Ja mislim da je ovakva izjava doživotna sramota za jednog profesora, iako to možda nije lepo.

Mogao bih se kladiti da će napadači na profesorku geografije Vilmu Grebenarević (XII beogradska Gimnazija, napad u večernjim časovima, na parkingu ispred škole) biti na kraju pronađeni i privedeni. Mogu da pretpostavim (iz ranijih iskustava) da će zgražavanje nad napadom da utihne, a počeće da se javlja čitava plejada ljudi sa izjavama „to su naša deca“ ili drugara sa „nemoguće da su oni to uradili“. Kazna će verovatno biti simbolična i/ili smešna (npr. slučaj napada na Teofila Pančića). Profesorka Grebenarević će verovatno imati sreće i to samo zato što je njen slučaj u medijima bio duže od 3 dana. Ogroman broj profesora tu sreću nema i stvar je otišla predaleko. Poverenik Šabić je u svom blogu odlično opisao kako izgledaju školski dani profesora u srednjim školama u Beogradu i Srbiji. Slažem se sa njim da puko proglašavanje profesora „službenim licima“ neće ama baš ništa promeniti i da je jedini recept koktel raznih mera. Što se mene tiče, smatram da prva mera u slučaju bilo koje vrste nasilja mora biti puna i brza primena zakona. Dakle, svaki nasilnik (u školi, na ulici, u porodici) mora biti siguran da će ga zadesiti adekvatna zatvorska kazna u veoma brzom postupku. Samo to će ga odvratiti od nasilja i ostaviti prostor društvu da mnogim drugim merama (edukativnim pre svega) pokuša da deluje preventivno.

Kao što sam već pisao, najmanje 5 pesama su gotovo sigurni finalisti od onih koje će za manje od dva sata izaći na scenu. Nekako je najmanje izvesno šta će uraditi Srbija i tu se situacija nije previše promenila. Pesma se svima sviđa mnogo više, ali ko zna da li će to biti dovoljno... Na poslednjoj "prediction" tabeli ovde u

Ne znam da li će za tačno nedelju dana biti više vragolana koji će pokušati da spreče grupu građana Srbije (i Evrope) da uživaju svoje Ustavom garantovano pravo na mirno okupljanje. Do danas ih se istaklo svega nekoliko i za sada deluju veoma smešno, a najviše kada pokušaju da objasne kako ustvari EU organizuje Paradu. Ne tako davno za njih je EU

Nikada nisam uspevao da razumem podozrivost medija prema nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i/ili vladavinom prava. Uvek je u tome traženo nešto anti-državno, uz obavezno pitanje "ko to finansira ?" Zbog takvih pitanja se uvek gubila suština tj. građani su retko imali prilike da čuju ČINJENICE o nekoj akciji, kampanji ili skupu. Često se izveštavanje proteže samo do trenutaka u kojima neka "poznata" ličnost i/ili političar učestvuje.

Jedna posve drugačija kampanja počela je ovih dana. Desetine spotova, možete videti na

Asanž je uhapšen baš danas kada je prvi iole zanimljiviji dokument u vezi Srbije i Kosova ugledao svetlost dana/ekrana na Wikileaks-u. Mogu samo da se složim sa ljudima koji umeju da čitaju štampu, ali i da  razgovaraju sa strancima. U ovim dokumentima, makar za sada, nema ničeg novog. Međutim, više volim da čitam original (finese su čudo), nego da mi neko prepričava. Za sada, jedino ko je preveo delove depeša koje se odnose na Srbiju je sajt www.kratkojasno.com (tačnije tekstovi su na blog sekciji njihovog sajta). 

Evo ovog današnjeg, koji nam govori ono što se pravimo da nismo znali. Prevod nije najbolji, ali poslužiće onima kojima Engleski nije baš na srcu:

  

Komunikacija naše policije sa javnošću ima jednu ključnu tačku. To je onaj momenat kada u saopštenju oni "presuđuju" meti svoga rada najčešće navodeći da je "odranije poznat policiji", "lice iz kriminogene sredine", "lice koje je ranije privođeno zbog vršenja krivičnih dela" ili "lice u

Kada niste na odmoru, najčešće letimično prelazite preko naslova, tekstova, izjava. Na glupe, generalne i prazne izjave ste odavno navikli, ali kad na ste na odmoru daleko od rodne grude onda se više udubite u svaku vest i tekst i počinje da vas boli svaka fraza, prenošenje izjava po 1000-ti put

Nebrojeno puta sam predavao o diskriminaciji, uvek sa gomilom primera. A primeri su svuda oko nas, treba ih samo zabeležiti i saopštiti javnosti. Sledi primer od pre nekoliko dana u obliku saopštenja Gej-strejt alijanse.

UPDATE: Tokom dana stigao je i odgovor Zavoda, koji prenosim bez ličnog komentara, kao što nisam komentarisao saopštenje GSA.

--------------

U

Neverovatna je otpornost predstavnika vlasti na veoma jasne i dokumentima potkrepljene nalaze Fonda za humanitarno pravo, a koji se tiču novog načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Zapanjujuće je da mediji i građani neće da pogledaju javno dostupne dokumente u sudskoj bazi Tribunala (icr.icty.org) i da odbijaju da 13 godina kasnije shvate da se "odbrana Srbije na Kosovu" krajem prošlog veka sastojala od veoma teških zločina za koje je neko odgovoran. Taj "neko" nikako ne može biti neko N.N. lice, budući da je Srbija itekako imala efektivnu kontrolu na Kosovu. Pored "običnih" vojnika i policajaca, tu su bili i oni koji su sprovodili naređenja i politiku vrha države oličenog u Miloševiću. Neki od njih su stigli do Haga, a neki su među nama. Treba samo pročitati...