autor teksta: Tomaž Mastnak

Da li smo opet u hladnom ratu? Prijateljica koja predaje u Njujorku noviju istoriju rekla je njenim studentima prošle nedelje da mogu zahvaliti američkoj vladi za posebnu ljubaznost jer im je u realnosti predstavila ovu vrstu političkog delovanja, koju bi inače morali da uče iz knjiga i dokumenata. Nekima od mojih američkih poznanika koji su doživeli prvi hladni rat se - tako mi kažu - od njegovog sadašnjeg oživljavanja povraća. Meni je sve to uglavnom novo. To ne znači da o tome ništa ne znam, samo sam bio pošteđen te vrste iskustva. Dok smo

Izveštavanje na radiju i sajtu B92 (TV ne stižem da gledam) tokom pripreme i realizacije generalnog štrajka je kraj žalosnog sunovrata jednog po mnogo čemu zanimljivog i važnog medija i proneveravanje nekad ambicioznog koncepta „istinu na sunce". U jučerašnjem izveštaju na sajtu protestni skup od 4500 hiljade ljudi nazvan je „grupom", baš onako kako su nekad nazivani demonstranti protiv Miloševića u Beogradu i drugim mestima. Na radiju se, u glavnoj informativnoj emisiji, uoči štrajka stidljivo objavi njegovo održavanje a onda to polije sa „naš novinar zna kakav je novi

  “Ne idemo redom kojim se reklo, već kako je se u sećanju steklo.To jesu znane zgode i lica, a ipak sve tek je obična skica…”      Savremeniji administrator… Razumećete… nisam bio na licu mesta… opisane događaje znam samo iz priča, tračeva, delimično i na rumunskom jeziku, koji sam skoro potpuno zaboravio. Gde god je ostalo nepopunjeno tekstom, gde god su iznete neke pogrešne informacije

Pa da vidimo kako će pro-četnička vlast izvesti taj salto mortale...

Poziv na monitoring zvanične proslave oslobođenja Beograda

Kulturni centar Rex poziva sve zainteresovane za pitanja odnosa države i društva prema novijoj istoriji, da intenzivno

(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

"Gospodo, u epohi imperijalizma, koju karakteriše zaoštravanje klasne borbe i zbijanje klasnih redova, u našim redovima, dakle redovima srednjih klasa, umesto sve veće solidarnosti interesa, koja bi se izražavala u organizacionom jedinstvu i svesnijoj političkoj akciji, nailazimo na potpunu zbrku i najrazličitije interese i težnje. U periodu sazrevanja kapitalističkih suprotnosti sudbina naše klase je u tome što je priklještena između monopolnog kapitala i zahteva radničke klase za boljim uslovima i većom sigurnošću. Ovaj nezgodan položaj i rađa našu svest o dvostrukom frontu

Radio B92 upravo je javio da je pok. puk. M. Gadafi izložen u zamrzivaču u šoping centru u Misrati; čuvari organizuju ture da se razgleda leš a vlasti Libije su odlučile da ne bude autopsije... 

Kako da se radi?

Mislite možda da je ovaj princip "jake vere" neophodan za poletanje aviona pretenciozan ili bizaran? Netačan i naivan? Pre bi se reklo da je to vrlo verna metafora "neverici" u idejni uzlet i sistemski polet društva u jednu drugu formu i svrhu postojanja i funkcionisanja. Pri tom, ta neverica je i racionalna, barem u dometu skučenog horizonta hegemone, buržoaske racionalnosti našeg sveta.

Ali gle, podjednako racionalno gledajući, upravo danas svi oni pojedinačno beznačajni atomi imaju na raspolaganju aparate za neprekidno globalno i

Pisarsko kulturno nasleđe

Prepričan kratak izveštaj BreakThrough novinske platforme sa samita EU i CELAC (Community of Latin American & the Caribbean States)

- Dve strane kao da se potpuno mimoilaze, kao da govore u prazno: Ralf Gonsalves, predsedavajući CELAC-a, stavio je jak naglasak u svom govoru na potrebu da se evropske zemlje posvete reparacionoj pravdi za ropstvo i kolonijalizam, što je od EU predstavnika shvaćeno kao nekakav anahronizam jer bi navodno trebalo da se govori o Ukrajini kao najaktuelnijem problemu kolonijalizma u svetu. Međutim,