slobodno srpski je emisija budimira ničića koja se emituje na svim srpskim tv stanicama na kosovu, ali kako je, uprkos ogromnom interesovanju srba za svetu srpsku zemlju, srpskim tv stanicama sa branika otadžbine uskraćena nacionalna frekvencija, te mnogo zabrinuti srbi nemaju gotovo nikakav uvid u to šta se dešava sa njihovom duhovnom vertikalom.

ukoliko nekoga zanima šta je pre neki dan novinar budimir ničić  imao priliku d ačuje od bajrama redžepija, kosovskog ministra policije (kojeg sam upoznala dok je bio gradonačelnik južne mitrovice,  te imala prilike da se uverim

Ponavljajući „šta ja ovde radim" Petar će Petrović izaći iz svog stana (ustvari iz stana ljubavnice ženinog oca) na trećem spratu jedne zgrade u blizini Skupštine, pokušaće da pređe ulicu kako bi kupio novine u nekoj trafici što radi celu noć i zgaziće ga autobus „osamdes' trojka", koji inače uopšte ne prolazi tom ulicom. Vozač autobusa, gledaćemo tog dana na vestima, zaklinjaće se da je bio pijan i da je mislio da vozi svoj auto, a ne autobus i moliće nadležne da ga smeste u zatvor i na lečenje od alkoholizma.

 I

 Pre neki dan, napisao moj drug Ninoslav Ranđelović: 

Ljudi dragi, psiholog sam i donekle sam svestan toga da sam covek plasljiv,  samoljubiv i sklon uzivanju svakojakih pogodnosti i pocasti koje idu sa mojim radnim mestom. Ipak, znam da sam dobar covek i dobar drug ovim momcicima iz moga kabineta i iz moje stranke. Eto, u poslednjih nekoliko godina, iz budžeta republike Srbije veliki je novac završio na računima nekoliko marketinških kompanija u vlasništvu tih mojih momcica. Ako bas zelite da saznate tacnu cifru bila bi potrebna istraga UBOPOK-a i tužilaštva,

...

izvinjavam se, skinula 

    najavljujem vam moju novu knjigu, svečano - uz muziku

i pozivam vas da budete u save kovačevića (mileševskoj) 38 kada budemo postavljali spomen ploču na zgradu u kojoj smo živeli (bićete obavešteni kada), pa ko hoće, može, dolazi mu se, usput mu je... neka nam se pridruži) . to je čin uglavnom miran, brzo se dodje, postavi se tabla i posle se ide na piće. a može i da se okupi škvadra da pozdravi čin. kako god ispadne - dobro je. 

 povod je dvadeset pet godina od zoranove smrti. i knjiga ima ovu

Ili "Kad mi dođemo na vlast, mi neće' da palimo - mi će' da ubijamo bre i da isterujemo!"

Ovo iz naslova i ono iz podnaslova rečenice su iz  jedne "smešne" emisije. Rečenice smešno zvuče, ali oni ih rekoše - i bi tako (ali neću ovde nabrajati slučajeve gde se obistinilo ono iz podnaslova, dug je spisak a priča bi onda bila neka druga priča, samo politička, a gost pokušava da ne priča o politici koliko god to smešno i nemoguće bilo) Gost smešne emisije je izvesni Pota (Ljubiša Račićević) na Kosovu poznat slavom lokalnog ludaka (a ja mislim, nije

pesma bez reči, mitska anticipacija, melodija koja dolazi iz prošlosti e da bi dala proročanstvo budućeg...

U svom tekstu objavljenom na sajtu Peščanika a neposredno po proglašenju nezavisnosti Kosova, "Kako misliti Kosovo"  , Borka Pavićević (a to je, inače, i jedan od najboljih tekstova koje sam na temu nezavisnog Kosova igda pročitala)  govori o projektu pa kaže  "Sva su ljudska bića stavljena u neljudsku situaciju. Da li je i to projekt? Skoro da izgleda tako samo nije lako razumeti zašto".

I kaže  "Bila sam tri dana na Kosovu. Slike koje imam moje su slike i nikada ih neću zaboraviti." - verujem, nija nikada neću

 znam da se danas ima smatrati na temu uhapšenog hadžića, al meni neki dan prostigao snimak  gde smatram (a više ćutim) na temu kosmeta i metohije. i možda baš jer u senci hadžića (evo gde se šešelj dere i tera sud u qrac - on smatra da su oni za poslati ih na to mesto) danas mi došlo da pripustim ovu slobodnosrpsku emisiju koja je čudna iz dva razloga. tokom cele emisije ja više razmišljam kako da ne kažem neke stvari kako ne bih, je li, u problem dovela svog domaćina - a domaćin