A posle mitinga ću pisati kako su svi učesnici & organizatori idioti, osim Vulina, jer Vulin voli Arzu

EDIT: I bi tako EVO IZVJEŠĆA 

 DEMOCRACY IS COMING Ovo nije priča o pozivanju na nasilje, ovo je priča o nepoverenju u demokratiju kao nešto što dolazi sa bombama, što maršira kao u pesmi Leonarda Koena („Democracy is coming"), nešto što otima teritorije okolo po svetu, siluje žene i preprodaje decu. Tom se bogu ne

 Pričao je na (slobodno) srpskom (na zaboravljenom srpsko-hrvatskom ustvari)  odgovarao na pitanja strpljivo strpljenjem vojnika koji gleda sagovornika, gleda dakle (i pita se dokle će ovaj da lupeta/zapitkuje) , ponekad porpimi intonaciju čoveka koji se obraća nekome ko  ne zna jezik ili tu nešto zamajava  i ništa pod milim bogom ne razume.

Šalu na stranu. Šta Agim Čeku kaže o izrućenju Mladića, o ratu, o miru, o tome kako i koliko Beograd (kao stilska figura,

ima jedno dve tri nedelje, ne izlazim iz stana osim da kupim neke ogromne neprirodne jagode,  boks mekog marlbora (ne smem da napišem koliko kutija ode dnevno), novine izbegavam, jedem samo špagete (to me ne mrzi da napravim) , pijem neznamnijakoliko litara koka kole dnevno, mutim kafu za kafom.... kroz prozor sunce, ispred kuće blato, kafić u komšiluku nezanimljiv već mesecima, ljubazni prodavci, komšinica mi gleda u šolju, uvek neki susret, glas, dobitak, put... 

i mislim samo jednu misao "da se ide"

onda neko organizuje promociju moje - zoranove knjige "zalažem

 Da nisam upoznala Stevana Filipovića mislila bih "regrutacija" mladih fašista. Istina, proveli smo zajedno samo nekih sat vremena, koliko je trajala emisija Radio Beograda u kojoj smo oboje bili gosti, ali dovoljnih sat vremena da neko ko ima 300 godina kao ja shvati da je čovek imao i dobru nameru i talenat, bez obzira šta ko pričao o ovom filmu. Kad kažem "dobra namera" mislim prvenstveno na želju da opomene na fenomen popularnosti fašizma (ali baš fašizma, ne nacionalizma koji može - šta god mi sad rekli - da bude pozitivan) i da skrene pažnju ljudima da taj fašizam i te kako

Prošle godine beše Severina i "jedna jako uspešna godina" a sad me banalos' sterilnih rasprava na "ljevici, desnici, centralnom" (komitetu) al to ne spada u citat, učinila praznom i nemam onih slika što sam ih imala na Kosovu da vidim (pardom na Kosmetu i Metohiji) tako da mislim da je uzbudljivije bilo čekati sama Novu uz gromoglasne detonacije svakojakih eksplozivnih naprava te rafala kalašnjikovskih - nego ić' na beogradske žurove. No, nek se to upiše pod još ne zalečeni PTSP ili kako ga već zovu stručnjaci. 

Evo kako je stvar išla. Sin na Iku Floridu, izvesni Saša

PITANJE: Šta kog đavola znači ova magla što pada na Vojvodinu? Ekstremno deluje priča   o ukidanju autonomije. To jest, deluje kao naprasna, došla niotkuda (ok, znamo da nije niotkuda i znamo da je priča o Vojvodini stara i često paralelna s nekim kosovskim pričama, a na štetu Vojvodine, koliko god to zvučalo kao da nije u vezi jedno s drugim) i sve znamo - ali deluje kao da je  neko, odjednom,  pojačao nekakav program, gde neki sede i svađaju se. Ekstremno, naravno, zvuči i Vojvodina republika (malim slovom, još nije avanzovalo do odcepljenja) i deluje, ovako sa strane, kao da se njom bave samo neki marginalci političke scene.

Pa onda neka tišina...

Dina je sve znala i ćutala  Uopšte, te poslednje godine, kada sam ja imala deset i jedanaest - kod nas se u kući mnogo ćutalo, ali se i slavilo što samo naizgled neobično zvuči. Dina je čitala po prvi put u životu (tvrdi ona danas) ljubavne vikend romane. Sećam je se kako sedi s punđom, sećam se kožne crne – tamno braon do crnila fotelje, turskog stočića s duborezom i komadićima sedefa –  na njemu ona čudna, široka a plitka saksija, neko lišće, Dinina crvena šolja kafe. Vino.U trpezariji papagaj Cicko

- rekoh  sebi, ako ti samo padne na pamet... al morala sam sad i  neću više nikad - o kosovu, naravno

APELUJEM (dakle) NA BRAĆU SRBE S KOSOVA I METOHIJE, il što reče jedan ludak, s KOSMETA i METOHIJE (ta mi je najdraža)

Braćo i sestre, mnogouvaženi Srbi sa Kosova, mi se ovde u Beogradu ubismo razmišljajući o vama i, iskreni da budemo - ne znamo šta s vama da radimo. Da li da izađete na izbore koje raspisuje banditska samporoglašena kvazivlada kvazikosova?  

Ne znamo, braćo, ne gledajte u nas. Mi se sad bavimo važnim stvarima, evo nam

... sećam se kako sam pre dve  godine (al leti vreme, boktemazo) nešto zaređala pa  išla baš često, pa kako sam (dobro, to jeste davno, seže u prošli vek) živela na limanu, u musićevoj, u maksima gorkog...  i neke sive toyote corole  koju dan danas ne mogu da prežalim (to se nikad nije kvarilo) i jednog nemačkog ovčara, koji nije bio običan ovčar nego jedna ličnost neverovatnih karakternih osobina. živeo je sa mnom, odlično sam ga znala. 

ustvari, uvek me u'vati emocija (razne emocije) kada idem u novi sad, a ni bližeg grada ni brže za stići ni jednostavnije za biti (u njemu) a ja i posle trista godina od kako ne živim tamo imam neku čudnu vrstu nepotrebne  nostalgije  i osećanja kao da je sve  to toliko daleko, da je umelo da mi se učini da je bliže - recimo - kosovo.  a stvarno nije bliže.. ni u kom smislu.