podatkom da telekom kosova kao i telekom srbije merka da kupi dojče telekom?

  "menadžment telekoma srbije izdao nalog da se obustavi dotok telekomovog internet signala provajderima na Kosovu i Metohiji"  kaže "beta" (mada naglašava vest kao nezvaničnu) - i to je inače jedina konkretna reakcija iz srbje... ostalo su izražaanja čudjenja i zabrinutosti

onda se internet signal vraća ali niko ne demantuje nezvaničnu vest. pregovara se o fiksnoj telefoniji (koja, zanimljivo radi u albanskik sredinama iako je ti i dalje srpska fiksna telefonija, tj telekom srbje) 

Neće fukaru, ne bismo ni mi al nas niko ne pita. Oće ove lepe, ove plemenite, dobre, ove što su se dali celi i što nisu bili stipse i nikakvi.

Nećemo ni mi ove nikakve i te što su fukara, 

i hteli bismo možda te dobre lepe pametne i što nisu cicije, al nas niko ne pita. 

 naravno: 

    najavljujem vam moju novu knjigu, svečano - uz muziku

i pozivam vas da budete u save kovačevića (mileševskoj) 38 kada budemo postavljali spomen ploču na zgradu u kojoj smo živeli (bićete obavešteni kada), pa ko hoće, može, dolazi mu se, usput mu je... neka nam se pridruži) . to je čin uglavnom miran, brzo se dodje, postavi se tabla i posle se ide na piće. a može i da se okupi škvadra da pozdravi čin. kako god ispadne - dobro je. 

 povod je dvadeset pet godina od zoranove smrti. i knjiga ima ovu

 iz knjige koju pišem, shvatajući da moja sećanja na zorana ne sadrže u sebi ništa bitno za svet (to su sećanja jedne osobe od jedanaes' godina) da sam zapamtila samo neke marginalne dogadjaje koji  ništa ne objašnjavaju, još manje otkrivaju, da su to sećanja koja su zanimljiva možda samo meni i koja nikako nisu jedno "novo, nepoznato lice glumca z.r." gde nema ničeg senzacionalog, pa čak ni previše privatnog, sećanja koja ne pričaju porodičnu priču, a kamo li priču o umetnosti - jer sam namerno pokušala da izbacim sve što su mi drugi rekli, sve što sam naknadno

Od samog početka 2009: Neko Kosovo. Mnogo ljudi... svakakvih...  dobri su koliko su i važni, znači - ne mnogo...  neki, u jadu značajni... iskusni...  i žalosni,  bivši...  budući.  Pa onda neki što tužakaju, ulizuju se... neki uplašeni koje je strah još dodatno pokvario. Ne, naravno da nisu užani svi. Užasni su skoro svi. Divni su, predivni, srdačni... i jezivi.

Ja pišem tekstove i upoznajem ljude. Ne zna im se broj, ni tim tekstovima ni tim ljudima.

Onda me zovu iz Prestonice; jedni  kažu - previše te hvale, čuvaj se ... drugi kažu

Ne zamerite na ovom ispadu egomanije - jače je od mene. Ustanem ja jutros, u stvari ne ustanem, nego umutim kafu a lapotop mi na stolu kod kreveta i započnem dan svojom omiljenom zabavom (od kad sam prolupala) - a to je čitanje komentara na moje tekstove na mojoj Novoj srpskoj.  I sad, ne mogu da odolim čak ni da sačekam još komentara - nego me u'vatila napast da odma' prenesem. Ne svoj tekst, naravno - nego komentare. Ima i pametnih... da ne bude sad

Kao što sam jednom napisala (evo, počela sam i da citiram samu sebe, a zna se ko to radi!) "dosadan

Da je muškarac grozno biće, a seks noćna mora (posebno ako se radi o seksu koji ima neke veze s brakom) - jasno je kao dan. Krivica je  "Istorijski gledano, nasilje nad ženama povezano je sa iskonskom podelom na ženu kao slabiju i muškarca kao jačeg. Tu se javlja linija nejednakosti između muškog i ženskog pola" , kao što se lepo u rečenici pojašnjava, iskonskog karaktera. Pradavna kao prvi greh i naše maglovito sećanje na taj arhineprijateljski i arhiuzurpatorski muški gen ne može