Šetnja za mrtve i razapinjanje živih

Pravda za Rastislava, Nemanju  i Marka!

Uvredljivi komentari sa zatvorenog dela internet foruma čine osnovu prvostepene presude višeg suda u Beogradu kojom su Rastislav Dinić, Nemanja Poleksić i Marko Nikolić prošle sedmice osuđeni na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine. Žrtve uvreda su Boris Malagurski i Ivana Rajović, autori dokumentarnog filma „Pretpostavka pravde“, koji su krajem septembra 2012. godine podneli krivičnu prijavu protiv 12 članova foruma Parapsihopatologija zbog navodno organizovanih pretnji po život i ličnu i profesionalnu bezbednost, iznetih posle premijere filma.

Reč je o filmu koji se „na drugačiji način“ bavi pogibijom Brisa Tatona.

Parodija pravde

Koliko košta ,,sloboda govora” i moć reči?

gost-autor: nowhereman 

„Zovem se Branislav Živković, a zovu me Bane... Bumbar. A to je zato što sam uvek bio tako, malo, bucmastog lica. Tako sam se rodio. Šta mogu.”

To su reči kojima nam se obratio glumac Branko Cvejić, te 1976. godine. 

Tako je počela čarolija, koja se zove Grlom u jagode.

Kakva serija! Topla, dirljiva, ispunjena humorom. Serija o jednoj mladosti. O odrastanju i prvim ljubavima. O Beogradu, ali i o jednoj bivšoj zemlji.

U scenama

Искрено, данас је један од оних дана када није пожељно стати ми на црту. Што би рекао један мој колега: Само данас немој да ме неко нагази. Много бахатих и безобзирних људи, прегршт неваспитања, пуни аутобуси неокупаних људи који не дозвољавају да се отвори прозор, јер ће их убити промаја – клима, наравно, не постоји.

Гостујући у Кажипрсту министaр Срђан Вербић објаснио је свим просветним радницима у Србији следеће:

1. Да постоје транспаренти!

2. Да је штрајк од 30 минута катастрофа!

3. Да ће лично инсистирати да се промени одредба Закона о штрајку (јер постоје транспаренти)!

4. Да наставници раде на штету ученика! 

5. Да се сви захтеви своде на један (повећење плата) који није могуће испунити! 

 Izolovane tribalne zajednice su po pravilu vrlo male zajednice, do nekoliko hiljada ljudi. Njihova brojnost je uvek ograničena prirodnim okruženjem, ponekad i kulturom koja se u takvom okruženju razvije: žive na ostrvu koje može da nahrani ograničen broj ljudi (poput Sentinelaca), ili imaju kulturu jakih tabua, koja ograničava rast zajednice i kontakt sa drugim kulturama (poput naroda Xinga ili Piraha). U uslovima ograničene brojnosti, incest, kao i uzak opseg genetske varijacije, postaju neminovnost, čime se vraćamo na početnu tezu o neminovnoj incestoidnosti puritanizma.