Елем, на огласној табли Гимназије у Лебану дочекало нас је обавештење, тачније оставка директора.
Занимљив почетак радног дана. Нисам из Лебана, радим у Гимназији већ три године, упознао сам дивне и мање дивне људе, али
У већини образовних установа завршено је чувено бодовање наставника и сарадника за чијим је ангажовањем престала потреба. Можемо да одахнемо сви који нисмо били бодовани, као и они који су бодовање преживели. У вези са самим бодовањем се не подиже никаква халабука, и нико критеријуме бодовања не проблематизује. Јасно је, школа је прилично маргинализована у друштву, па се више пажње посвети певачима и певачицама које добију или не добију националну пензију, него просветним радницима.
"Зоран Ђинђић је био наш Феликс, летео је и када је падао, само што нисмо имали довољно слуха да у падовима видимо лет!"
Инспирисан човеком који је симбол покрета, јасне визије, прецизне мисли и неисцрпне идеје о узлету, о неопходности промена и усавршавања, ученик Гиманзије у Лебану освојио је треће место на такмичењу "Беседе Зорану у част".
Draga Ketrin,
Nema potrebe da žalite, nismo mi za žaljenje, mi smo za motku. Gladni, žedni, bosi, goli, a azdisali.
Živi klani nedoklani, nedosoljeni, nedopečeni – ali nam očigledno nije dovoljno. Ne treba nama Evropa, mi ćemo naše studente da šaljemo na Kosovo, Tači, ionako, planira da reformiše obrazovanje, pa je konačno red da i na Svetu našu zemlju kroče umni ljudi, pošto je godinama bila kaznena ekspedicija – srpski Sibir – ako si bio ološ, lopov, zabušant – znalo se, Kosovo ti ne gine. Dok zaostali narodi svoje svete zemlje brane znanjem, mi smo naše Sveto Kosovo branili neznanjem. Godinama smo degradirali Univerzite u Prištini, jer mi inače imamo brojne druge prestižne univerzitete, pa jedan manje-više nije bio bitan.
Та неће се Христос на љубав разљутити!
Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови
И Христос је био различит. Право на другост разуларена светина није разумела. Био је безгрешано различит од масе која је са крста спасила
Прву причу, под насловом ,,Пацко“, Драгиша Васић објављује 1914. године у листу ,,Политика“. Прву књигу, Карактер и менталитет једног поколења, штампаће 1919. године. По мишљењу Слободана Јовановића, овом књигом, која припада жанру политичко-публицистичких дела, Васић је желео да помири свој „ђачки национализам са ширим људским идеализмом који се у њему јавио под утицајем ратног искуства“.
Због антирежимског политичког активизма, испољеног најрадикалније у политичким чланцима у листу „Прогрес“, Васић, као „обележени“ опозиционар, бива упућен на двомесечну војну вежбу на албанској граници. По окончању ове „кажњеничке експедиције“, Васић ће објавити књигу Два месеца у југословенском Сибиру (1921); она је требало да буде његов „акт освете и одмазде“ тадашњој власти.
П. С. Одмах да разјасним, Власту Ценића уважавам као писца на дијалекту, има врло занимљиву поезију за децу, али кад неко хоће да буде злонамеран, он то и буде, као на пример ја.