Morbidna priča o noćnoj paljevini kuće Milana Jovanovića novinara iz Grocke i pucanju na nju  bi,po svemu sudeći,mogla dobiti kakav takav pravni epilog.

Okolnosti pod kojima će to da se događa su zaista vredne pažnje.

Pre neki dan je saopšteno da je "otkriven i lišen slobode" čovek koji stoji iza svega, koji je "podstrekao" grupicu opskurnih likova da za njegov račun i njegov novac urade ono što predstavnici vlasti i tužilaštva kvaluifikuju kao krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".

Reč je inače o čoveku na kog je novinar Jovanović odmah posle

Autor: Rodoljub Šabić

Na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od danas je, pored ostalih dokumenata, postavljen, preveden na srpski, tekst Rezolucije o zaštiti „uzbunjivača" (insajderi, whistle blowers-i - duvači u pištaljku...), www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti, koji je nedavno usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Rezolucijom su pozvane sve države članice da preispitaju svoje odgovarajuće

Piše: Rodoljub Šabić

Ovih dana javnost je saznala za jedan zanimljiv izveštaj koji je Savet za borbu protiv korupcije dostavio Vladi Srbije, a odnosi se na trošenje javnog novca za remont šinskih vozila, za potrebe Železnica Srbije.

U izveštaju Saveta podseća se na to da su Železnice Srbije još tokom 2009. objavile da više od 4000 teretnih i 200 putničkih vagona

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je BIRODI (Biro za društvena istraživanja) objavio svoj „Alternativni antikorupcijski izveštaj".
Radi se o rezultatima jednog zanimljivog istraživanja koje je za predmet imalo postojeći antikorupcijski pravni okvir, njegovu sadržinu i primenu, kao i ocenu delovanja, odnosno integriteta („antikorupcijske održivosti") antikorupcijskih tela, odnosno državnih organa čiji zadatak je borba protiv korupcije.
Izveštaj mi je bio vrlo zanimljiv, dvostruko zanimljiv.

Autor: Rodoljub Šabić

Jedan visokotiražni dnevni list u današnjem broju piše o jednom veoma zanimljivom krivičnom postupku koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Reč je o postupku protiv nekih službenih lica Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju iz Beograda, zbog sumnje da su nezakonito izneli iz naše zemlje u Australiju zbirku podataka više od 6.600 studenata koji su diplomirali na ovom fakultetu.

Taj tekst je bio je povod da mi se, kao Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti obrati više novinara sa različitim pitanjima - Šta znam o ovom dogadjaju? Šta je bio povod za transfer ovolike količine ličnih podataka? Pod kojim okolnostima je to izvedeno? O kom krivičnom delu je reč? Kako, zašto...? A tolika pitanja dobar su povod za jedan post.

Piše: Rodoljub Šabić
Na današnji dan pre 82 godine dogodila se jedna od najmarkantnijih manifestacija kolektivnog bezumlja savremenog doba.
Tog 10. maja 1933. u Berlinu, na „Opern Platzu" (u organizaciji studentske omladine uz aktivnu ili pasivnu podršku ili, u najboljem slučaju, pasivnu rezistenciju njihovih profesora) desetine hiljade ljudi je sa oduševljenjem i uz pesmu pratilo paljenje lomače na kojoj je izgorelo preko 20.000 knjiga. Događaj u Berlinu je bio „glavni", prvi i najveći ali ipak samo uvertira, samo jedan u nizu sličnih koji su se dogodili u praktično svim univerzitetskim gradovima Nemačke. U 21 gradu gorele su knjige mnogih velikih svetskih autora, uključujući i nemačke pisce, kao što su Marks, Man, Remark, Hajne, Engels, Kaucki, Breht, Frojd, Cvajg, Kestner...

Autor: Rodoljub Šabić

U poslednje vreme učestala su telefonska i elektronska obraćanja i formalne žalbe građana koji neke akcije aktivista političkih stranaka doživljavaju kao neprijatnost, povredu privatnosti, pa i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Evo kako izgleda sadržina  jednog e-maila, rekao bih, tipična:

“Na moja vrata zazvonili su gospodin i gospođa, predstavili se kao aktivisti …. stranke, i zamolili da se izjasnim o svom stranačkom opredeljenju (tačnije: “Šta mislite o … stranci”), odbila sam da odgovorim. Iako ovakva

Autor: Rodoljub Šabić

Ko su 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici Srbiji? Odgovor na ovo pitanje, odnosno informacije koje predstavljaju odgovor, nedavno je od Ministarstva finansija, Poreske uprave u njegovom sastavu zatražila, pozivajući se na prava iz Zakon o slobodnom pristupu informacijama emisija „Insajder" TV B92.

Zahtev „Insajder-a" je „glatko" odbijen. Tražene informacije su uskraćene sa pozivom na to da po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji predstavljaju „službenu tajnu". „Insajder" je podneo žalbu Povereniku za informacije, a Poverenik je usvojio žalbu i naložio da se tražene informacije daju. Ministarstvo i pored toga što u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama u čl. 28. jasno piše da su rešenja Poverenika konačno obavezujuća i izvršna nije postupilo po nalogu. A predstavnici ministarstva, uključujući i ministra (sticajem okolnosti istovremeno i premijera) u javnosti su svoje (ne)postupanje „objašnjavali" tim da će traženi podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Autor: Rodoljub Šabić

Kako javljaju agencije, inspektori Poreske uprave su počevši od prošlog meseca značajno intenzivirali akciju na kontroli korišćenja piratskog softvera.

OK, u krajnjoj liniji normalna stvar. Mislim, biće naravno ne malo onih sklonih da se u realnim, posebno ekonomskim okolnostima zapitaju „nije nam to valjda najpreče"? Ali čak i oni, i svi mi zajedno razume se, moramo imati u vidu da je pretpostavljeni, aproksimativni ali vrlo verovatno i prilično tačan procenat učešća piratskog softvera u ukupnom, kod nas u Srbiji i preko 75%. I

Autor: Rodoljub Šabić
Ove godine na Globalnom indeksu percepcije korupcije (CPI), Srbija je na skali od 1 do 10 dobila ocenu 3.5 i deli 78-84. od oko 180 rangiranih zemalja. Ocena koju smo dobili, naravno, daleko je od prve prolazne - 5.0, i rezervisana je za zemlje u kojima, kao što rekosmo korupcija predstavlja izuzetno ozbiljan, sistemski problem. Mesto na rang-listi delimo sa Kolumbijom, Lesotom, Peruom, Tajlandom i Grčkom. Dakle, prilično je očigledno, sa zemljama koje hronično i poslovično "ne bije" dobar glas kad je u pitanju korupcija. I ako se izuzme BiH, iza smo svih