Piše: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka stigla je prijava naše sugrađanke D.G. Sadržinski, ništa "epohalno", prosto zahtev za zaštitu prava povodom obrade podataka o ličnosti. I to prijave po kojoj Poverenik neće (moći) dalje da postupa. Ipak, izgleda mi da je vredi podeliti i ovde, na blogu.

U predmetnoj prijavi D.G. navodi da je Industrija mesa "Matijević" doo Novi Sad protiv nje podnela privatnu krivičnu tužbu, u kojoj su navedeni kompletni njeni podaci o ličnosti (ime, prezime, ime

Piše: Rodoljub Šabić

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala

Piše: Rodoljub Šabić

            Jedan provajder elektronskih komunikacija nedavno me doveo u priliku da se suočim sa "pričom", koja mislim, sasvim opravdava ime ovog posta. 

            Povod za obraćanje Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je bio zahtev koji je provajder (SBB) dobio od tužilaštva (Tužilaštva za organizovani kriminal) kojim je traženo da provajder tužilaštvu stavi na raspolaganje podatke o telefonskoj komunikaciji uključujući i korišćene bazne stanice i lociranje mesta sa koga

Piše: Rodoljub Šabić

U skladu sa dobrim, opšteprihvaćenim standardima demokratskog svega i naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jemči posebnu zaštitu tzv. naročito osetljivih podataka.
Shodno tome, jedna od odredbi zakona predviđa: "Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena

Piše: Rodoljub Šabić
"Po zahtevu za izuzeće koji je podneo okrivljeni doneto je rešenje o izuzeću sudije te je predmet predat pisarnici suda kako bi u daljem postupku raspodele predmeta bio dodeljen drugom sudiji."
Ovo stoji u obaveštenju koje je Prekršajni sud dostavio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o stanju predmeta koji je Poverenik pokrenuo protiv odgovornog lica pre više od godinu dana a zbog nezakonite obrade podataka o ličnosti, odnosno korišćenja podataka iz zbirke primaoca jednokratne novčane pomoći u svrhu dostavljanja

Autor: Rodoljub Šabić

Da li biometrija postaje „trend"? Da li je obrada biometrijskih podataka o ličnosti stvar koja, kod poslodavaca u Srbiji, ulazi u „modu"? Da li to treba da nas brine?

Ako je suditi po pismima koje u poslednje vreme sve češće primam, odgovori na tri navedena pitanja bi, nažalost, mogli biti pozitivni. Građani, (zaposleni, rekao bih uglavnom ili bar u većini slučajeva kod privatnih poslodavaca) ukazuju na sve češće slučajeve evidencije prisustva zaposlenih na poslu putem uzimanja otisaka prstiju. Gledaju na njih uglavnom sa nerazumevanjem, pitaju za mogućnost da im se suprotstave. Većina misli da i poslodavci u sve to ulaze nedovoljno informisani relevantnim propisima, nesvesni u šta se upuštaju. Takođe misle da je neinformisanost razlog prihvatanja tih mera od strane zaposlenih pognute glave, odnosno po pravilu slabog otpora.

Sve to je, uz ostalo, dobar razlog i da se na ovom blogu nešto napiše o tome.

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana, Vlada Srbije je donela jedna zaključak, bar po meni, vredan pažnje. A sledeći neku, reklo bi se, logiku bitno drugačiju od ove moje, učinila je to praktično bez ikakvog publiciteta, nekako skoro sramežljivo, stidljivo. Radi se o Zaključku Vlade Republike Srbije kojim se zadužuju svi organi državne uprave da podatke o tome na kojoj veb adresi je objavljen njihov Informator o radu dostave Republičkom zavodu za informatiku i internet, a Zavod zadužuje da u roku od 15 dana na portalu E-uprava uspostavi posebnu veb stranu sa tim veb adresama.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice u „Službenom glasniku Republike Srbije" objavljena je Odluka Ustavnog suda o neustavnosti nekih odredbi Zakona o zaštiti podatkaa o ličnosti. Sad, da li zbog vrelih letnjih dana ili možda zbog još vrelije političke atmosfere, ta Odluka nije privukla ozbiljniju pažnju javnosti. A, budući da verujem da tu pažnju itekako zaslužuje, našao sam da je umesno napisati nekoliko reči o njoj na ovom blogu.

Ustavni sud je ovu Odluku doneo u postupku pokrenutom po predlogu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražeći ocenu ustavnosti odredaba člana 12. stav 1. tačka 3) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa ovim zakonom"; člana 13. u delu koji glasi: „ili drugim propisom" i člana 14. stav 2. tačka 2) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom".

Autor: Rodoljub Šabić

Već godinama, prilično neuspešno, pokušavam da skrenem pažnju Vlade na jako lošu normativnu situaciju u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Posebno često sam naglašavao da se u pravoj „gomili" stvari koje nam nedostaju po svom značaju izdvaja nedostatak nekoliko zakona koji bi u pojedinim, neuralgičnim oblastima konkretizovali opšte standarde utvrđene Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Mislim na zakone o video nadzoru, o obradi biometrijskih ličnih podataka, i o detektivskoj delatnosti u privatnom sektoru.
Nedavno sam, iako to nije moj posao, provociran najavom prave lavine video kamera u stambenim zgradama u Beogradu, pripremio i Vladi uputio formalnu inicijativu za dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti jednim brojem odredbi kojima bi se uredio video nadzor. Za sad, bez efekta.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros, kao i obično, započnem dan „šetnjom“ po Internetu da bih na brzinu pregledao vesti. I tako, uz ostalo, vidim u rubrici „Na današnji dan“ na veb sajtu B92 „vest“ da je „18.juna 1527. godine umro italijanski političar i pisac Nikolo Makijaveli, autor dela „Vladalac“ u kome je izneo shvatanje da vladalac ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj iz čega je kasnije izveden pojam makijavelizam.“

E pa, nije umro. Zapravo, naravno da jeste umro, ali ne 18.juna već, mnogo verovatnije nekoliko dana kasnije, 21.juna 1527. Bar tako piše u svim njegovim biografijama koje sam uspeo da vidim, uključujući i Vikipediju.