Autor: Rodoljub Šabić

Jednu našu sugrađanku, nedavno je, u jednom velikom šoping centru zadržalo privatno obezbeđenje tog centra. Zadržalo i držalo do dolaska policije. Razlog za zadržavanje - „posumnjali su da je ona želela da uđe u prostoriju na čijim vratima je stajala oznaka da je rezervisana samo za službena lica". Dolazak policije, budući da „sumnja" nije potvrđena i nečim realnijim, za jedinu posledicu je imao njeno puštanje na slobodu iz faktičkog pritvora. Nakon toga ona se obratila Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

Autor: Rodoljub Šabić

Moj prethodni post povodom selektivne akcije poreskih inspektora na kontroli tzv. piratskog softvera, (inspirisan ustavnim odredbama o zabrani diskriminacije i Aristotelovim razmišljanjima o pravednosti) otvorio je jedno zanimljivo „specijalističko" pitanje - pitanje opredeljenja javnog sektora za korišćenje opensource, odnosno besplatnih operativnih sistema.

Polemika kojom je propraćen post „BORBA" PROTIV PIRATSKOG SOFTVERA. ILI

Autor: Rodoljub Šabić

Kako javljaju agencije, inspektori Poreske uprave su počevši od prošlog meseca značajno intenzivirali akciju na kontroli korišćenja piratskog softvera.

OK, u krajnjoj liniji normalna stvar. Mislim, biće naravno ne malo onih sklonih da se u realnim, posebno ekonomskim okolnostima zapitaju „nije nam to valjda najpreče"? Ali čak i oni, i svi mi zajedno razume se, moramo imati u vidu da je pretpostavljeni, aproksimativni ali vrlo verovatno i prilično tačan procenat učešća piratskog softvera u ukupnom, kod nas u Srbiji i preko 75%. I

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam se, još jednom, sastao sa predstavnicima Mreže za restituciju. Razgovarali smo, razume se, o problemima u vezi sa pristupom informacijama od značaja za denacionalizaciju odnosno restituciju. Prijalo mi je, da ne budem lažno skroman, što su me predsednik i generalni sekretar Mreže obavestili da je nakon intervencija Poverenika za informacije povodom njihovih žalbi dobijen zaista veliki broj informacija. Naravno, manje prijatno je bilo čuti to da i dalje postoje veoma ozbiljni problemi u pristupu informacijama, te da mogu da očekujem veliki broj

Autor: Rodoljub Šabić

Pre otprilike mesec dana na Internetu se pojavio video zapis koji prikazuje seksualni odnos dve mlađe osobe koji se i danas može videti na velikom broju Internet adresa. Od samog pojavljivanja bilo je prilično jasno da film potiče iz sistema video nadzora kojim se nadziru i snimaju saobraćajnice u Beogradu. „Seks kod Arene" je izazvao pažnju. Bio je i povod za otvaranje polemika na različite teme. Bar meni, najneverovatnija bila je ona na temu - „Ako oni tuže MUP, onda će i oni biti tuženi zbog „uznemiravanja javnosti"." Jer, zanimljivo je koju su „javnost", radeći u sitne noćne sate to što su radili (da nisu snimani a snimak kasnije emitovan), zaista „uznemiravali".

Autor: Rodoljub Šabić

Kako se svaki normalan roditelj oseća suočen sa stavljanjem u izgled bilo kakve, makar i najmanje, neprijatnosti za njegovo dete? Ni malo prijatno, naravno. A nažalost, sa takvim „upozorenjima" se, kako mi pišu, u školama koje pohađaju njihova deca, ovih dana suočavaju neki od roditelja. A sve to povodom reagovanja odnosno odbijanja roditelja da daju podatke ili zahtevanja da im se objasni šta je osnov i razlog za prikupljanje određenih podataka za potrebe „Jedinstvenog informacionog sistema u osnovnom i srednjem obrazovanju Republike Srbije".

Autor : Rodoljub Šabić

„Imaš li ti kakva druga posla osim što pišeš pisma opštinskoj upravi?" Ovo je lakonski „odgovor" koji je elektronskom poštom stigao na jedan zahtev za slobodna pristup informacijama o radu opštine Prijepolje. Predstavnik nevladnine organizacije Prijatelji Brodareva iz Prijepolja koja je podnela zahtev, poslao mi je i kopiju „odgovora". Kako bukvalno izgleda vidi se u attachment-u.

 Proverio sam, s obzirom na ono „g.mail", je li pošta zaista opštinska. Jeste, pa sam bacio pogled na podatke iz godišnjeg izveštaja Opštine Prijepolje.

Autor : Rodoljub Šabić

Mediji su upravo preneli vest da je protiv odbeglog narko bosa D. Šarića podignuta još jedna optužnica. Predmet optužnice doduše nije trgovina kokainom, već «pranje para». A način «pranja» - kupovina preduzeća Mitrosrem, čime je, kako navodi optužnica, «oprano» nekoliko miliona evra stečenih trgovinom narkoticima.
Ova vest me je neminovno podsetila na to da je pre tačno godinu dana «eksplozija» informacija o fantastičnom bogatstvu pomenutog vođe narko kartela priuštila našoj javnosti suočavanje sa neobičnim primerom komunikacije

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je pozvala novinarka lista „Press" i postavila mi pitanje - „Kako to da je u Službi Poverenika zaposlen A.S., čovek koji je pustio Bagzija iz zatvora"? Rekao sam joj da je tačno da A.S. radi u Službi Poverenika, a da to o Bagziju čujem prvi put. Rekao sam i da mi to izgleda sasvim neverovatno ali da ću o tome obaviti razgovor sa A.S. što sam i učinio. Nakon toga sam joj preneo sledeće, tačne činjenice. A.S. je svojevremeno u postupak protiv „famoznog" Bagzija bio involviran odmah posle hapšenja istog u incidentu kod Arene i to na izuzetno kratko vreme, bukvalno samo nekoliko sati. U toku tog vremena nije preduzimao nikakve procesne radnje kao što bi na primer bili odbačaj krivične prijave, predlog za ukidanje pritvora ili bilo šta slično. Naprotiv, tražio je da se istraga nastavi. I nakon prestanka kratkotrajnog učešća A.S. u postupku, Bagzi je ostao u pritvoru, a na njegov dalji status A.S. nije imao nikakav uticaj. Usput, u godinama koje su sledile, a u kojima smo „svaki čas" imali nekakve reizbore nosilaca pravosudnih funkcija i A.S. je par puta reizbran, a da naravno, niko nije postavljao pitanje - „Kako je pustio Bagzija iz zatvora?".

Autor: Rodoljub Šabić

U iole uređenoj državi smatra se krajnje zabrinjavajućim kada organi vlasti ne postupaju po konačnim, obavezujućim i izvršnim aktima koje su, u okviru svoje nadležnosti doneli drugi organi. A razume se, na mogućnost da to počnu da čine sudovi, gleda se kao na nešto neverovatno. Mislio sam da je i kod nas to neverovatno. Ispostavilo se da nije. U postu od prošle nedelje sam, pisao o tome da se u takve „operacije" uključio i jedan sud - Viši sud u Beogradu, uz konstataciju da je iznenadilo i mene „koga ništa ne može iznenaditi".

I isti sud je još jednom uspeo da me iznenadi. Prvo je „Blic" objavio tekst o tome da je Poverenik za informacije, zbog nepostupanja po njegovom nalogu kaznio Viši sud u Beogradu sa 200.000 dinara. A sa časnih visina pravosuđa Viši sud je „žestoko reagovao" zvaničnim saopštenjem očigledno rešen da Poverenika „raskrinka" i prikaže ga u „pravom svetlu", kao neodgovornog i neznalicu.