Autor: Rodoljub Šabić

Neki organi vlasti i javna, odnosno državna preduzeća ne izvršavaju naloge iz rešenja Poverenika za informacije, odnosno prolongiraju njihovo izvršenje (iako su ona po zakonu obavezujuća, konačna i izvršna) uz obrazloženje da su protiv istog "podneli tužbu sudu i očekuju ishod". E sad, laici mogu da ne znaju, ali već i samo prosečan student prava zna da ovakva tužba (tužba prvostepenog organa protiv rešenja drugostepenog) nije dopuštena. Kao što zna i da čak i u situacijama kad je tužba dopuštena ona, sama po sebi, ne odlaže izvršenje rešenja.

Autor: Rodoljub Šabić

Kako biste se osećali kada bi i vi, kao nedavno jedan naš sugrađanin dobili od Poreske uprave poziv da objasnite utaju poreza od nekih 5 miliona dinara u vezi s prometom nekakvog cementa. Nimalo prijatno, izvesno. Niko, koliko god bio siguran da sve to nema nikakve veze sa istinom ne bi se osećao prijatno. A u našim medijima su sve češće vesti o ljudima na čije adrese stižu računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza, u vezi sa poslovanjem preduzeća čiji su „vlasnici" iako za ta preduzeća prvi put čuju.
Krađa identiteta i u Srbiji

Autor: Rodoljub Šabić

Prošli četvrtak proveo sam u Nišu. Kao i obično bilo je i intezivno i prijatno - konferencija u Medija centru, „radionica" sa ovećom grupom novinara, emisija na TV 5, razgovori sa zanimljivim i ljubopitljivim ljudima i na kraju odličan roštilj kod Marjana.

I nakon toga, kao i obično solidna količina pisama, odnosno e-poruka sa juga Srbije. I među njima jedna - šokantna!

Evo šta mi, u pismu koje me je asociralo na famozni ciklus krimi trilera - „Paklene ulice", doslovno piše jedan Nišlija:

„ Poštovani gospodine

Autor: Rodoljub Šabić

„Google Street View", atraktivna aplikacija „Google Maps"-a izaziva sve više pažnje. I to, ne zbog očigledne atraktivnosti - mogućnosti za besplatnu (virutelnu) šetnju po raznim lepim krajevima sveta, već nažalost zbog toga što postaje sve očiglednije da je operacionalizacija dobre ideje došla u sukob sa međunarodnim i nacionalnim pravilima o zaštiti privatnosti.

Problem se svodi na dva pitanja.

Prvo, da li se već samim činom prikupljanja fotografija i video zapisa narušava pravo na privatnost ljudi? I drugo, da li „snimanje"

Autor: Rodoljub Šabić

U subotu poslepodne agencija „Beta" je emitovala vest da je hakerska grupa „UAH-CREW" (United Albanian Hackers) napala i „oborila" veb sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ostavivši na njemu poruku na albanskom jeziku - Kosovo je albansko.

Vest su, bez ikakve ozbiljne provere preneli neki mediji. Preneli su je brzo i ekspeditivno iako nije bila tačna. Naime, napad o kojem je bilo reči odnosio se na stari, napušteni, sajt Poverenika koji se nalazio na hosting serverima provajdera, na koji i upućuje

Autor: Rodoljub Šabić

Malopre sam sa Sašom Jankovićem Zaštitnikom građana završio razgovor u kome smo se dogovorili da zajednički i formalno reagujemo povodom teksta objavljenog u „Večernjim novostima" pod naslovom „Koga savetuje Baraćeva?".

Nije problem konstatovati, to je očigledno da je reč o populističkom prozivanju kojim se direktno i grubo vređa Verica Barać što je samo po sebi sasvim dovoljno za solidarisanje sa predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije. Međutim, iako je očigledno da je tekst upravljen protiv Verice Barać „zanimljivo je" da

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u periodu od 01. - 07. februara 2011. godine, preko ovlašćenih lica - inspektora, izvršio nadzor nad izvršavanjem obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod organa u sastavu ministarstava Vlade RS.
Radi se o akciji nadzora koja je najavljena i započeta još prošle godine. U skladu sa opredeljenjem da pitanje odgovornosti treba postavljati, prvo u odnosu na najviše, državne organe vlasti, akcija je tada započeta nadzorom u ministarstvima Vlade Republike Srbije i rezultirala sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u decembru prošle godine.

Upravo aktuelna nastojanja opozicije da aktuelizuje kod nas i inače večito aktuelno pitanje racionalizacije državnog aparata vlasti podsetila me je na jedan, bar za moje saradnike i mene, simpatičan „jubilej".
Dakle, za par dana, tačnije 1. februara biće tačno tri godine kako su moji saradnici, iako to nije obaveza Poverenika, da bi građanima, novinarima i javnosti uopšte pomogli u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, sačinili i objavili na veb sajtu www.poverenik.rs , dokument pod nazivom Katalog organa javne vlasti. Međutim, pošto ću se ja kroz par dana nalaziti na par dana zasluženog skijanja, (odlučan da laptop ostavim u Beogradu), rešio sam da sada napišem par reči na ovu temu.

Autor: Rodoljub Šabić

Siguran sam da nisam jedini koga nervira ona čuvena „mudrost" da „ovce treba šišati", pogotovo propraćena „duhovitim" dodatkom „da im runo brže raste". Razume se, ne u svom doslovnom značenju već u onom „filozofskom", u kome pretenduje na to da bude izraz prave mere u odnosu „malih" i „velikih", „pametnih" i „glupih", „jakih" i „slabih"... A posebno me nervira sve češće suočavanje sa praktičnim nastojanjima da se istinitost ove mudrosti potvrdi u praksi.

Na jedan takav primer ukazuju i obraćanja Povereniku građana i NVO iz nekih gradova u unutrašnjosti, obraćanja u kojima se ukazuje na to da njihove lokalne vlasti razmišljaju o uvođenju administrativnih taksa na zahteve na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno da su to već učinile.

Autor: Rodoljub Šabić

Zbog toga što Vas neprimerno uznemirava tako što uporno, više puta pokušava da Vam „utrapi" neku komercijalnu informaciju iako ste mu skrenuli pažnju da Vas ista ne zanima odgovorno lice u nekom trgovinskom, turističkom ili sličnom preduzeću rizikuje (prema Zakonu o trgovini) da bude kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od pedesethiljada do stopedesethiljada dinara. A istovremeno, zbog toga što neće da Vam da neku informaciju iako ste mu jasno stavili do znanja da Vas zanima i da Vam je potrebna, odgovorno lice, funkcioner u nekom organu vlasti (prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama) rizikuje zantno manju kaznu, od pethiljada do pedesethiljada dinara. Pravično ili ne? Pa, kako stvari stoje, nije ni bitno jer mogućnosti za izricanje druge od dve pomenute kazne više je hipotetička nego realna. A takva „mogućnost" upućuje na zanimljivije pitanje - da li je „naša" specifičnost u sprovođenju zakona to da je „treniranje strogoće" rezervisano samo za građane i preduzetnike, da ne važi za one iz vlasti?