Autor: Rodoljub Šabić

Post „Obrada podataka i „uterivanje" duga", a i neke oficijelne aktivnosti koje je Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti istim povodom preduzeo, izazvali su prilično brojna reagovanja. Velika većina njih je, na moje zadovoljstvo, pozitivna. Ipak ima nešto što „sreću kvari".

Naime, apsolutno pretežan deo podrške dat je zalaganju za to da građani, čija potraživanja su banke prenele na agencije za naplatu dugova, dobiju sve relevantne informacije, te stavu da ih novi poverilac ne može jednostranim aktima dovoditi u nepovoljniji položaj. To jeste lepo, ali moja prvenstvena ideja bila je da pažnju javnosti skrenem na nešto drugo, na činjenicu da transfer potraživanja podrazumeva i transfer podataka o ličnosti dužnika. Na značaj pitanja - Koliko podataka, zašto i pod kojim uslovima?

Nije problem, čak je očekivano, što za mnoge to pitanje nije bilo posebno interesantno, ali mislim da jeste problem što je bilo, ne malo onih koji su reagovali u stilu - Pa šta?

Autor: Rodoljub Šabić

„Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme, pored tog duga imam još obavezu od oko 3.000 za zateznu kamatu i oko 5.000 za adminsitrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim preteći mi da je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna." -

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan sam napisao post o „nasrtljivom poslovanju" koji je imao je za predmet par odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Da podsetim, reč je o odredbama kojima se izričito pobrajaju oblici poslovanja, koji se smatraju "nastrljivim poslovanjem", među kojima su mi zanimljive bile dve - poseta potrošaču u stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti odnosno višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komuniciranja na daljinu.

Nisam imao nikakve pretenzije da

Autor: Rodoljub Šabić

Zakon o zaštiti potrošača (u primeni od 01. januara) uveo je u naš pravni poredak zanimljivu novinu, skupinu rešenja pod zajedničkim imenom - „nasrtljivo poslovanje". Kao nastrljivo poslovanje, kao zabranjeno i kažnjivo poslovanje, Zakon, u članu 24. određuje svaku situaciju u kojoj, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, trgovac nedozvoljenim uticajem narušava ili preti da naruši slobodu izbora potrošača i tako ga navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.
A pod nedozvoljivim uticajem Zakon podrazumeva svaku

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana, Vlada Srbije je donela jedna zaključak, bar po meni, vredan pažnje. A sledeći neku, reklo bi se, logiku bitno drugačiju od ove moje, učinila je to praktično bez ikakvog publiciteta, nekako skoro sramežljivo, stidljivo. Radi se o Zaključku Vlade Republike Srbije kojim se zadužuju svi organi državne uprave da podatke o tome na kojoj veb adresi je objavljen njihov Informator o radu dostave Republičkom zavodu za informatiku i internet, a Zavod zadužuje da u roku od 15 dana na portalu E-uprava uspostavi posebnu veb stranu sa tim veb adresama.

Autor: Rodoljub Šabić

Danas su zaposleni u XII beogradskoj gimnaziji održali protest ispred zgrade svoje škole. Ova reakcija uznemirenih ljudi čiji povod je prebijanje jedne njihove koleginice od strane dvojice maskiranih mladića, trebalo bi da bude ozbiljno upozorenje na činjenicu da fenomen nasilja u našim školama poprima dimenzije pred kojima je neodgovorno zatvarati oči.
Slučaj profesorke geografije koju su prošlog ponedeljka ispred škole prebili maskirani napadači, samo je jedan u nizu sličnih događaja ove godine. U toku ove godine još jedan profesor je teško

Autor: Rodoljub Šabić

Danas je, povodom predloga Zakona o budžetu za 2011 godinu, Transparentnost - Srbija upozorila javnost, Vladu i Narodnu skupštinu na jednu zaista "zanimljivu" nedoslednost u primeni Zakona o finansiranju političkih stranaka.

Važeči Zakon o finansiranju političkih stranaka predviđa da se parlamentarnim partijama dodeljuje iz republičke kase „0,15% budžeta umanjenog za transfere" za finansiranje njihovog redovnog rada. Međutim, zakon ne kaže da li se pod pojmom "budžet" podrazumevaju prihodi ili rashodi budžeta. A prihodi i rashodi budžeta, ni u državama sa solidnom budžetskom situacijom, a pogotovo u onim koje kao naša imaju hroničan budžetski deficit, ne moraju biti, zapravo nikad nisu ujednačeni. U predloženom budžetu razlika između prihoda i rashoda je negde oko 93 milijarde, dakle bezmalo milijarda evra. Znači, cifra kojom se izražava pomenutih 0,15% budžeta se mora veoma razlikovati u zavisnosti od toga šta se uzima kao osnov za obračun. U proteklih šest godina primene zakona Ministarstvo finansija je ove troškove obračunavalo uvek na osnovu rashoda budžeta. Pomenuta "zanimljiva" nedoslednost ogleda se u tome što su ovaj put po prvi put, u predlogu budžeta Republike za 2011, kao osnovica za obračun uzeti prihodi budžeta.

Autor: Rodoljub Šabić

Nema nikakvih pouzdanih, preciznih podataka o tome koliko Srbiju „koštaju" korupcionaške aktivnosti u oblasti javnih nabavki. Možemo jedino, kako se to nedavno čulo na skupu posvećenom famoznom upitniku EU, da se pouzdamo u međunarodno prihvaćene kriterijume po kojima je reč o od 20% do 25% ukupnog iznosa koji se potroši na javne nabavke. Ako znamo da se na javne nabavke potroši, orijentaciono 15% od ukupnog društvenog proizvoda onda je naravno jasno da se radi o ogromnom iznosu novca.
Upitnik EU koji će, uz ostalo, „pod lupu" staviti i

Autor: Rodoljub Šabić

Konferencijom za štampu pod radnim nazivom „Hajde da se ne lažemo" juče je mlada i simpatična ekipa web site-a „Istinomer" obeležila prvu godišnjicu svoga rada. Glavna poruka sa ovog „rođendana" je - jednogodišnje analiziranje i ocenjivanje dešavanja na srpskoj političkoj sceni pokazuje da je od svih izgovorenih obećanja ispunjeno jedva četvrtina, dakle, u proseku od četiri tvrdnje koje izgovore naši političari tri nisu istinite.
U prilog ovakvoj oceni domaćini su ponudili i tabelu političara koji su se „pod lupom" Istinomera najčešće

Autor: Rodoljub Šabić

Vest da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nakon sprovedenog nadzora nad izvršavanjem obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u Vladi Srbije izazivala je u poslednjih nekoliko dana dosta veliku pažnju medija.
To sa stanovišta afirmacije ovog zakona, razume se, nije loše. Ali, manje je dobro što je glavni razlog za „pažnju" bila činjenica da su „predmet" visoki funkcioneri, a ne nešto daleko važnije. Isto to važi i