Od 8. decembra 1991. godine Nacionalni olimpijski stadion u Tokiju ostaje zapamćen kao mesto najvećeg uspeha srpskog klupskog fudbala. Fudbaleri beogradske Crvene zvezde su pobedom (3:0) nad klupskim šampionom Južne Amerike, čileanskom ekipom Kolo Kolo, osvojili Interkontinentalni "Tojota kup" i postali nezvanični prvaci sveta.
Trijumfom u Tokiju beogradski

Posle oslobođenja Kosmeta (23. 11. 1944) i zatim vojnog smirivanja arbanaške balističke pobune na Kosovu i u Metohiji (2. 12. 1944. - 21. 2. 1945), došao je period na izgled smirivanja vidljivog besa i patološke mržnje Arbanasa protiv Srba, jer je usledilo vreme amnestije, popuštanja i potpunog udvaranja novih vlasti komunističke Jugoslavije arbanaškom stanovništvu, među kojim je bilo ne samo saradnika okupatora i izdajnika svoje zemlje nego i javnih zločinaca. Tome treba dodati i teror državnog ateizma, koji je pogađao uglavnom srpski narod i njegovu tradicionalnu privrženost

Posvađao sam se pre par dana sa drugaricom iz kraja. Nije bilo ništa gadno ili ružno, nije bilo ni teških reči, sve je zvučalo manje više prijateljski, Ja sam protiv ulaska u NATO i zalažem se za nastavak borbe za Kosovo. „Ne, ti si protiv Evrope", koriguje me drugarica, bez ikakvog objašnjenja. „Da, jeste ja sam divljak i navijač-huligan koji je kriv za sva zla u Srbiji a i slažem se sa parolom pravda za Uroša, što se kosi s liberalnim evropskim pogledima," branim se. Ali ne vredi. Bio si nekada veliki opozicionar, bio si prvi kada je trebalo nešto organizovati, na stadionima

Rece ovih dane jedan kelner da su Delije problem drzave a ne Zvezde. Ne znam kako ali sam se nakako prepoznao u tom njegovom kelnerskom obracanju javnosti, osipanju drvlja i kamenja u kome su svi bili krivi osim, naravno, njegove konobarske malenkosti. Svi su pravili haos i cudo, jedino je mali oberkelner Dobrica marljivo radio na necemu pozitivnom sto ni on sam nije uspevao da objasni. U tom svom udarnickom pregalastvu je izgleda uspeo da Zvezdin dug uveca za dodatnih sest miliona evra za samo sest meseci, fantastican uspeh, nema sta. Trudio se da vodi klub iz Los Andjelesa jer odande se valjda

Beograd -- Posle kraće bolesti, sinoć je u Beogradu, u 81. godini, preminuo istaknuti književnik Danko Popović, autor kultne "Knjige o Milutinu".

Rođen je u Aranđelovcu 1928. godine, Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo života i gde je i započeo književni rad. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat najširoj čitalačkoj publici po romanu "Knjiga o Milutinu". 

I pored toga, stalno se vraćao svojoj kući i imanju podno Bukulje, gde je nalazio inspiraciju za dela, inspirisana

 Da ne mudrujem preterano. Svi znamo sta se desilo pre 10 godina. Svi jos uvek u usima cujemo bombe i sirene, vidimo ubijanje nevinih i rusenje svega sto je neophodno za normalan zivot obicnih ljudi. Za vas ne znam, ali ja im to necu oprostiti, i zbog toga sam protiv eventualnog ulaska Srbije u NATO (doduse, niko nas i ne zove).

A evo sta o tom zlocinackom cinu NATO pakata danas, 10 godina kasnije, kazu nasi mediji, i zuti i crveni i levi i desni i radikalski i ldpovski i sosrosovski i biaski. Izvolite, izaberite vest koja vam se dopada:

 

B92:
Beograd,Njujork

Istoričari kažu da je posle oslobođenja Srbije likvidirano oko 200 000 “izdajnika države i revolucije”. Ni danas se ne zna gde su grobovi tih ljudi. Može li Srbija, suočena sa velikim zločinima iz nedavne prošlosti, da se suoči sa likvidacijama iz jeseni 1944. godine? 


U Srbiji se već godinama vodi žestoka rasprava da li se 2000. godine dogodio 6. oktobar, ali izgleda da niko nema dilemu da li je bilo 21. oktobra 1944. godine. Posle tog dana, koji je doduše potrajao nekoliko godina, svaki građanin je savršeno jasno znao u kakvom poretku živi, šta je dozvoljeno,

Sinoc mi je prijatelj poslao modernu (aktuelnu) verziju epske pesme Knezeva vecera koja se u skladu sa politickim desavanjima u Srbiji zove  "Predsednikova vecera". Autor je Mihailo Medenica, nekadasnji novinar Politike a sada press magazina.

 

 

Mili bože, čuda velikoga, kad se šćaše u zemlji Srbiji,

u Srbiji zakon da izglasa, da fukari ne smeš pomenuti,

nit' imena, niti prezimena, nit' lopovluk kusog i repatog!

Sabrali se pijani žbirovi i budale iz četiri stranke,

sabralo se šljama manitoga, od zlog oca i još gore majke.

Danas 19.05.2009.

Stalni gosti, bivše osoblje i upravnici popularnog restorana „Zvezda“ obeležili su 14. godišnjicu rušenja ovog nekada kultnog mesta za mnoge Beograđane. Mesto radnje bio je prostor na uglu Ulice kneginje Zorke i Bulevara oslobođenja, nekad ulica Ivana Milutinovića i Bulevara JNA, u dvorištu u kojem se sada nalaze tri kontejnera Hidrotehnike koja je izvela „završne radove“ na kafani koja je hranila 35 porodica. Mnogi su se pitali, a i danas se pitaju: zašto je srušen restoran u srcu grada, a punih 14 godina niko ništa na tom mestu nije sazidao.