Pratite li hrvatsku redarstvenu akciju izazvanu cyberprostorom? Uhapsilo blogera, a neki dan osudilo na zatvor vlasnika jednog portala. Pa kažu Hrvatska ispred Srbije. Jes vraga.

Iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike stigao mi je u ponedeljak 4. juna odgovor na dopis poslat 25. maja u kojem sam na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražio informacije o procesu odabira preduzeća koje je izradilo zvaničnu internet stranicu predsednika Republike (www.predsednik.yu). (Opširnije o tome na blogu od 25. maja).

Bez obzira na to što internet nije klasičan medij, a blogovi to pogotovo nisu, moje principijelno zalaganje za poštovanje ne samo zakona nego i dobrih običaja i moje poimanje moralnih principa osoba koje se bave javnim poslom nalažu mi da na mestu na kojem objavljujem odgovor na svoj tekst ne komentarišem taj odgovor kako ne bih eventualno uticao na čitaoca. To ću učiniti tek nakon što od objavljivanja ovog odgovora prođe najmanje onoliko vremena koliko je proteklo od objavljivanja mog dopisa do objavljivanja ovog odgovora.

Drugo ubijanje Zorana Đinđića tema je najnovijeg, 62. broja magazina Status.

Zadovoljstvo mi je što sam se na stranicama tog magazina našao u respektabilnom društvu Miloša Vasića - novinara koga u ovoj zemlji držim najmerodavnijim da piše na temu Premijerovog ubistva. Zahvaljujem javno uredniku Statusa Slaviši Lekiću što se saglasio sa tim da tekst objavim i na ovom blogu na dan ubistva Zorana Đinđića.

Tema mog teksta je jedna „štampana stvar“ koja je ne samo doprinela ubistvu predsednika Vlade Srbije već je prednjačila u prljavoj i bednoj medijskoj kampanji blaćenja sada pokojnog premijera i stvaranju atmosfere koja je pogodovala njegovom svirepom ubistvu.

Od te štampane stvari mizernija je samo činjenica da film o Zoranu Đinđiću koji bi trebalo da bude prikazan na petu godišnjicu ubistva producira kuća na čijem je čelu individua koja je odigrala zapaženu rolu u medijskoj pripremi ubistva („Ako Đinđić preživi Srbija neće!").

Najsrećnijim ljudima, prema istraživanju Instituta za evropske studije, većina građana Srbije smatra mrtve: kneza Lazara, Miloševića, Teslu itd. Najsrećniji živi su Aligrudić, Petrović i Vučić.

To je suština vesti koju je srpska državna agencija Tanjug javila u petak, 1. juna.