Danas je rođendan Nelsona Mendele.

Puni 93 godine.

Širom JAR rođendan ovog, inače skromnog čoveka slavi se kao nacionalni praznik.

Za ljubitelje Sage - da ne omanemo cetvrtak.

Gledajući tu veliku, kamenu zgradu koja nije imala odbrambenih bedema, Kju izjavi kako je celi ovaj pohod budalaština, jer je desetak njegovih saplemenika moglo noću da upadne u nju, pobije sve nasilnike i ujutru je preda zakonitom vlasniku. Stari vitez odvrati da to ne bi bilo časno i kako mora dobiti zamak na isti način kao što ga je uzurpator i zauzeo.

Vilin-princ potom predloži da naprave klasičan napad na utvrđenje, jer ova kamena kuća nije imala nikakve šanse da pruži neki ozbiljan otpor napadačima. Ali, vojvoda Godfrid nije želeo da ruši sopstvenu imovinu.

Moj gost je blogokolega appendix:

Poslednjih dana i nedelja, ovde na blogu, uglavnom smo mogli da čitamo političke teme,
ekonomska predvidjanja, spasavali evro, pozivali se na raznorazne bojkote. Nemam ništa protiv takvih tekstova, ali me oni manje zanimaju.

Doduše, bilo je blogova iz domena kulture i umetnosti, ali, uvek su nekako manjkali.

Hoću reći, to je njena uloga na koju prvo pomislim...

Prva dečija zvezda napustila nas je u 85.

Počivala u miru, Širli Templ.

Ili, kako sam se provela na koncertu Radeta Šerbedžije i Miroslava Tadića

Ajde odmah da se izjasnim :

Što se muzike tiče, potpuni sam dunster. Imam samo dve kategorije - dopada mi se i ne dopada mi se. A ko je šta, gde i kad pevao ne pamtim ni u ludilu. Tako da ovo ne može da bude muzička kritika, sve i da imam takvih pretenzija (kojih, hvala na pitanju, nemam).

E, pa, dragi moji i drage moje, da se izljubimo i da vam svima poželim srećnu i berićetnu Novu godinu. Da bude posla, da bude parica, da bude podmlatka i pre svega, da budemo zdravi i veseli!

Uživajte gde god da ste, i nadam se da će vam Novo leto ispuniti sve želje.

Prošle nedelje pronađem u sandučetu pismonosnu pošiljku adresiranu na Mudricu, a u njoj sledeće :

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Обавештавмо вас да се јавите у Центар Министарства Одбране Н.Београд, (ОПШТИНА Н.БЕОГРАД) ул. Бул.М.Пупина 167/III спрат, соба бр.8. дана од.... до... ... године у времену од 8.30 до 15.00 часова ради увођења у војну евиденцију.

Са собом понети фотокопије држављанства и извода из МК рођених.

Обавеза увођења у војну евиденцију остала је на снази и након ступања на снагу Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, објављене у „Службеном гласнику РС", број 95 од 17. децембра 2010. године.

Неодазивање позиву повлачи законом предвиђену одговорност.
Чланом 126. Закона о војној, радној и материјалној обавези прописане су санкције за прекршај војног обвезника, ако се без оправданог разлога не одазове позиву територијалног органа у време и на место који су назначени у позиву за увођење у војну евиденцију.

Напомена: у случају привремене одсутности позваних, чланови његове породице ће о томе обавестити овај орган.

НАЧЕЛНИК ЦЕНТРА МО Н.БЕОГРАД
(потпис и печат)

I sad meni stvarno više ništa nije jasno.

Prvi deo poslednje glave Vilinske šume. Kao što naslov nagoveštava 

  UVRNUTE NAPOVILNE PRIČE

Jesen je polako smenila leto u Šumi Trolova. Deo vilinskog naroda bacio se na redovno spremanje zimnice. Čitav Mag-Mel mirisao je na razne pečene i kuvane plodove. Friji je od tolike mešavine mirisa bilo i pomalo muka, pa se sklonila iz naselja priključivši se grupi za traženje divljeg voća. I pored raznog trnovitog žbunja taj posao bio joj je daleko manje naporan od stajanja pored kipućih lonaca, po ovako toplom vremenu i udisanja njihovih isparenja. 

Ne shvatam šta se događa, ali kapiram da je, očigledno, nešto važno i da, s obzirom da sam na mesec dana od porođaja sa najmlađim, pokušavaju od nečega da me zaštite...

Konačno, Žmu priznaje da se, izgleda, nešto događa kod kuće. Nije baš siguran šta? Misis Kuki je videla nešto na Euronews-u, al' to kod nas je mnogo komplikovano - ona ništa ne shvata, samo je pisalo Beograd i videla je neku gomilu i...

Uz izvinjenje onima koji prate Sagu . Nisam stigla ranije da postavim - evo vam kraj ove glave. 

To veče umre Sergrej. Još se razgovetno sećam njegovih poslednjih trenutaka. Ležao je na otvorenom sa nama, i uskladištenim namirnicama, jer ovo je bio klasičan drakar i nije imao podpalublja. Posada je stalno bila izložena suncu, ili vremenskim neprilikama. Pored njega je bio njegov iskidani oklop, koga pored sve njegove čvrstine i masivnosti, pobediše severnjačke sekire. Grudi su mu bile zavijene belim krpama, kroz koje su rane uvek ponovo krvarile, ma koliko puta ga naši ranarnici previjali. Naravno ja, blesavi dečak, nisam kod sebe imao dooua da mu pomognem.