ŠUMA TROLOVA

Nastavili su da jašu u tišini. Vilenjakova priča ostavila je ukus gorčine u vazduhu i dok su njega pritiskale bolne uspomene, devojke su postale svesne surovosti ovog sveta na koju su posle divnih noćašnih događaja gotovo potpuno zaboravile. Krivudali su između bregova držeći se neke samo Kjuu poznate staze. 

                           ZATOČNIK

Jednog jutra Un, koja je prva ustala, primeti čudnu užurbanost u Mag- Melu. Odmah se pope nazad da o tome obavesti Kjua i Friju koji su još uvek spavali. Njena ljubavnica samo okrenu na drugu stranu, a vilin-princ joj reče kako bi ih Haldir već obavestio da je zapretila bilo kakva opasnost. Zatim se i on okrenu od nje, zagrli Friju i čvrsto zaspa.
Čudna je bila ta stvar sa vilinskim snom. Mogli su mesecima ostati budni, ili imati tolilo lak san da bi ih iz njega trgla i mačka koja se prikrada, ali su mogli mirno spavati i usred najveće larme ako bi bili raspoloženi za to. Na žalost, Un još nije bila ovladala tim vilinskim moćima. Zato ode da potraži decu koja su to jutro samo na brzinu smazala doručak i otišla da jurcaju negde napolju. U bilo kakvoj neobičnoj situaciji najbolje je bilo znati gde se nalaze kako bi ih brže mogla okupiti.

Opet Anonimni Autor, nastavlja svoju priču o kriptozoologiji... 

Ako se još sećate rasprave sa mog prošlog bloga posvećenog jednoj izmutiranoj vrsti šumskih demona, sigurno ste zapazili da je Kakapo pomenuo zanimljivu temu o jednopolnosti balkanskih vilinskih stvorenja. I ako na ovim prostorima već postoje mnogi neosporni autoriteti na polju kriptozoologije, usudiću se da sa svog stanovišta stručnjaka za stare vilinske hronike, iznesem neka gledišta koje su u očiglednoj koliziji sa njihovim stanovištem.

Ovom problemu pristupio sam, po svom običaju, vrlo metodično i zaključio da se ovdašnji pristupi kriptozoologiji mogu podeliti u četiri kategorije:

1. Peregrašev pristup. Zasniva se na mnogim etnološkim pričama i podacima koji su postojali u državnoj administraciji, ali su zbog navodne neozbiljnosti kriptozoologije kao naučne kategorije uporno sklanjani od javnosti. Uz sve to, on koristi i privatne spise poznatih ličnosti kao i pronađene artefakte, što povećava verodostojnost njegovih teorija. Postoje, međutim, prigovori da se ova metoda isuviše oslanja na folklorna verovanja i da je prekruta u svojim stavovima, prosto nepropustljiva za nove ideje. Činjenica je, međutim, da je i pored prigovora A. Peragraš, nesumnjivo, doajen naše kriptozoologije i čovek koji je više od ikoga učinio da ona dospe u „žižu javnosti"

Kad sam bila mala, baka me je, kao što je, po njenom, bio red, poslala na časove baleta i klavira...

Balet sam obožavala, ali to je sada druga priča, a zbog klavira sam preplakala pola detinjstva, jer meni se nije svirao klavir - mene je fascinirao jedan drugi instrument, najlepšeg zvuka na svetu... Harfa!

Ta fascinacija ostala je do danas.

Možete, onda, da zamislite koliko sam se oduševila kada sam otkrila ove dve mlade umetnice:

Meni se, kao starom ljubitelju Tolkina, najviše dopalo, ali imaju one još zanimljivih obrada:

Sledi, naravno, bitka.

Prvi deo iste. 

P.S.

Kome treba XI glava, i Autor i dalje odgovara na pp. ;) 

„Govoriš gluposti!", pobunih se ja, „Znaš sigurno da ću pasti pored tebe, ako ti ostaneš na brodu. Nadam se da ćemo oboje pobeći u šume i nastaviti tamo da živimo, sa mojim narodom. Što se kraljevih ljudi tiče, ti nespretnjakovići nikada ne bi mogli da uhvate vilenjaka u šumi, čak i kad bi im čučao na grani iznad glave. Mogli bi smo otići do Šume Trolova, potražiti pomoć u ljudstvu i našim brzim brodovima i ponovo zagospodariti morem, pretvarajući Onundove drakare u prah i pepeo. Zašto to odmah ne uradimo? Obala je tako blizu!"

„I ja bih volela da vidim tvoj narod i šume o kojima si mi toliko pričao. Naročito sada, kada me na moru čeka samo smrt. Ali, ja sam vikinški vođa. Ne mogu da ostavim svoje ljude koji su za mnom krenuli protiv svog kralja, sada, kada treba ginuti. To nikada sebi ne bih oprostila, dok sam živa. Kako bih i jednom od ljudi iz mog kraja pogledala u oči? Moje je da pobedim, ili umrem sa njima. Možda ću na kraju bitke, kada sve već bude izgubljeno, imati pravo da potražim spas. Samo to treba doživeti, vilenjče", reče ona, i po prvi put u životu mi se, jecajući, obesi o vrat. 

Četvrtak, i, kao što ste navikli - družite se sa anonimnim_autorom.

Posle skoro dva meseca, konačno kraj ove priče o Eriku Krvavom. Od iduće nedelje, vraćamo se Friji i Un.

Spolja su dopirali zvuci borbe i jauci umirućih. Uskoro krici nadjačaše zveket metala, što je značilo da je Sigvratova vojska konačno sasvim razbijena i da sada saveznici love poslednje preživele i pogubljuju ih. Nekoliko minuta kasnije i to se utiša. U prostoriju gde su Erik i Nim držali posmrtnu stražu nad telom Vilin-kralja uđe Snori Rutavi praćen nekolicinom vilenjaka.

Za one koji prate - nastavak, naravno i najsrdačniji pozdrav od Autora...

Lepi vilenjak prevrnu očima i uhvati se rukom za čelo ukočivši se u pokušaju da zauzda plimu nadolazećeg besa. Zbilja se mnogo trudio da sa svojim štićenicama ne ulazi u rasprave oko ljudskih tabua. Znao je kako takve neplodne svađe mogu unišiti njihovu krhtku, tek stvorenu zajednicu. Morao je ljudskim kćerima dati vremena da se naviknu na neobičnosti vilinskog sveta.

- Ej, to boli! - reagova Frija na udarac laktom kojim je govornica htela da prekine njeno pospano cerekanje.

- Dosta! Još će te se tu u vreći i potući - oštro reče Kju, podigavši jednu ruku, više da skrene pažnju na sebe nego da nekoga uplaši.

- Sada ću vam lepo objasniti sve u vezi toga. -

  I stigosmo do kraja ovog dela knjige. Poslednji deo poslednje glave. 

Izgleda da je Tis zaboravila da ne živi sa njima pa je stala tek na merdevinama za ulaz. Pošto je Kju sa Asgardom odveo decu na neko jezero sa druge strane Astara, Tis stade neodlučno. Napovilne je zbunjeno pogledaše.
- Pa penji se gore, možeš da prespavaš kod nas. Ima i u našoj kući nešto da se popije. Kao da bi ti bilo prvi put... - reče joj Frija, pozvavši je trapavom gestikulacijom rukom.
- Neka, drugi put. Vas dve ste zajedno i ja bih samo smetala zabavi. Znate da to nije moj najomiljeniji oblik ljubavi. - odgovori belokosa vila.

 

Rana jesen mirno je prolazila u sakupljanju nekih stvari za zimnicu, igranju i veselju. Un je zatrudnela još tokom leta i stomak joj se već počeo primećivati. Kju i Frija već su bili napravili kolevku, koritance, ograde od kuvanog pruća, korpe za nošenje i sve druge potrebne i nepotrebne dečije stvari.

Ohen ju je svaki dan obilazila gledajući da li trudnoća dobro napreduje i da li se nosilja dobro oseća. Svi su sa nestrpljenjem očekivali da vide prvog Kjuovog potomka. 

 Nastavak prve glave. I nemojte da se stidite, slobodno komentarisite. :)

Možda zvuči neverovatno, ali Geltazar je već petinu veka sedeo sam na smaragdnom tronu, pošto ga je njegova izabranica, carica Oranda, majka prinčeva Gelina i Kotala, i princeze Hele, napustila odrekavši se pritom svih imperijalnih prava i titula. Da bruka bude veća, javno je objavila da više ne može da sedi sa dosadnim elfom koji već četrdeset godina nije izašao van svog dvorskog kompleksa.