Iako ovih dana bas ne stizem do kompa, ne smem da preskocim cetvrtak. ;)

Žmu mi je naredio da vam  uputim javno izvinjenje zbog velike pauze u kačenju nastavka... Šta da kažem? Ne postizavam...

 Pošto se velikom zmaju naočigled svih vratio optimizam, veliki majstor Leliksa odluči kako je sada pravi trenutak da zatraži uslugu od smaragdnog trona. On polako priđe caru i obrati mu se ispod glasa:
- Ja sam, u stvari, pored ovoga, došao i da vas nešto lično zamolim, imperatore -

Ocekivano - sledi dvoboj...

Pozdrav svima i od mene i od Autora, 

Čovek u pozlaćenom panciru, htede da ustane, ali ga sveštenik zaustavi pokretom svoje mršave ruke. On uzdahnu i reče:
- Naš je zadatak da zabludele ovčice vratimo na pravi put, a ne da ih kažnjavamo; mada bi to, u ovom slučaju, bilo pravedno. To može da učini samo Bog! - brzo se snašao sveštenik.
- Zato sve zabludele ovčice šaljete pravo kod Boga, da im odmah sudi, kao da ne verujete da će ih ista sudbina snači i posle prirodne smrti. Verovatno je vrlo zaboravan, taj vaš Bog, kada morate toliko da mu pomažete - odjednom se oglasi Un.

Pssst - jos ovaj deo trece glave i...

Naravno, kao i uvek komentari dobrodosli.

Džilovi iz Kargove grupe koračali su hodnikom tako žustro, da su im se svi uklanjali sa puta. Kada su stigli do liftova vođa promumla:
- Rolfe, uzmi sve naše koji mogu da se kreću i napusti brod. Ostale pobi. Ja i Torg idemo da ostavimo malim ljigavcima nešto za uspomenu i dugo sećanje. Ne čekajte nas. Ako vas sustignemo, preživeli smo... -
Delegacija se razdvoji. Karg i njegov pratilac nastaviše niz glavni hodnik nivoa, nenaoružani osim jednim ukrasnim džaijem.

Posle jela krenuše kroz šumu, vodeći konje za sobom, da se još malo odmore. Izbivši na put oni uzjahaše. Kju belca, a devojke vilenjačkog prugastog pastuva.
Vilenjak pogleda u nebo. Nad njima su se navukli preteći crni oblaci. Pokrivali su čitavu površinu neba, dokle god je oko dosezalo. On obode Grona i reče saputnicama:
- Moramo naći neko prenoćište sa krovom nad glavom. Noćas će sigurno padati kiša. -
Un ćutke potera Torora, ne znajući šta da kaže. Frija joj se pridruži u tom ćutanju, jer ni ona nije imala nikakvu predstavu o tome gde bi mogli da provedu noć. 

Jeste, bilo je važnijih tema, a i ja sam bila malo u gužvi, ali nije red da one koji prate ovu priču ostavim bez nastavka...  Dakle, vilenjaci i njihovi problemi:

U tom trenutku do njihovog stola dotrča jedan od dežurnih oficira na carskoj krstarici, i uz neizostavno salutiranje javi kako se ceremonija dodeljivanja dijamantske lente neće održati večeras.
- Zar nisam rekao odmah i danas?! - grmnu car na glasnika kao da je ovaj nešto skrivio.

Gost: Anonimni_autor

Mislim, već i vrapci na grani znaju da je Anonimni, u stvari, moj dragi Žmu, koji je, evo, napisao neku vrstu prequila "Vilinskoj sagi". Pa eto, dok ne nađem vremena da se pozabavim sopstvenim beleškama i pisanijama, kačim malo njegovih.

Dakle, kako je i zašto došlo do saveza između Džilova i vilenjaka i zašto je I.M.I.R krenuo ka Teri...  

Kao i ranije, idemo polako, deo po deo...  

NEVOLJE NA LEDENOM MOSTU 

U jednoj od bezbroj kula koje su se izdizale nad prelepim vodenim vrtovima Bororovog dvorskog kompleksa u Zaparu sedeo je Geltazar Gator, car Evelona i zaštitnik svih elfima naseljenih oblasti koje su se nakupile tokom skoro dve hiljade godina kosmičke ekspanzije njihovog rodne planete.

 Nisam sigurna koliko ce jos nas Autor da gostuje ovde, ali za one koji prate, evo prvog dela jos jedne glave:

HODATI POD VILINSKIM ZVEZDAMA

Išli su satima, probijajući se kroz šipražije i drugo nisko rastinje. Kada im je već ponestalo snage, vilenjak ih povede u duboku, mračnu bukovu šumu, gde nije bilo mnogo prizemnog bilja. Mučno lomatanje ponovo se pretvori u prijatnu šetnju. Nastavili su da pričaju i da se smeju. U smiraj dana, tiha šuma je odzvanjala od njihovih veselih glasova. Činilo se da se sve drugo utišalo, ptice su prestale da pevaju, insekti da zuje, mali glodari da šuškaju. Čak se ni njihov neoprezni korak nije čuo od tepiha opalog lišća. Kju se najednom isključi iz razgovora. Devojke to i ne primetiše, ali on iskorači ispred, podigavši ruku da se utišaju. One stadoše, i ućutaše, iznenađeno gledajući vilenjaka koji se ukočio. 

GELTAZAROV TRIJUMF

Otprilike četiri sata docnije Teng Ring se, praćen jedinim svojim sledbenikom, probijao kroz masu elfa približavajući se glavnoj tribini sa koje je carski par posmatrao pobedničku paradu. Prošli su kroz sistem podruma u starom gradu, koji su većinom bili povezani još iz vremena drugog carstva kada se Zapar zvao Ogor i preko dve hiljade godina bio najveća i najneosvojivija tvrđava, te su tako izašli iza svih zapreka i tačaka provere koje je imperijalna policija postavila. Hor Kor je zajedno sa svojim pokojnim bratom odrastao u tom delu grada i znao sve te prolaze, kroz prastare podrume i neuređena unutrašnja dvorišta velikih zgrada, kao svoj džep. Dva puta su na kritičnim mestima morali da upotrebe jedini preostali gorionik ali, samo za njegovu pravu svrhu, a i to sa veoma reduciranom snagom.

Sivo praskozorje hvatalo se iznad stare šume. Pramenovi magle vukli su se oko grmlja i drveća obraslog bršljanom. Spoljni deo vreće bio je prekriven kapljicama rose, kao i sve oko nje. Frija polako otvori oči. Udobno smeštena u toplini perjanog uloška nije se pomerala. Neko vreme ležala je tako, udišući čist, hladan vazduh, glave naslonjene na Unin obraz. Onda se lagano pomeri, trudeći se da ne smeta počinku devojke uz čije se telo celu noć grejala. Te noći nisu izvodile nikakve golicave igre, bile su suviše umorne, i psihički i fizički. Prespavale su kao zaklane i verovatno ih ni bitka koja bi se vodila ispod krošnje njihovog drveta ne bi probudila. Tamnokosa polako uspe da okrene glavu u drugom pravcu, bez mnogo tumbanja u vreći.