Naravno, anonimni_autor:

LEGENDA O ERIKU KRVAVOM I MEAL-DURINSKOJ BICI

- Erik Krvavi, glavni junak ove priče, bio je sin Ulbjorna, Odinovog sveštenika, koji je kao duboko religiozan čovek, redovno ubijao hrišćanske misionare i vešao ih na brestovo drveće. U doba kada se upoznao sa vilinskim svetom, Erik je bio dečak od svojih četrnaest godina. Izrastao je visok i jak kao i svaki dečak koji nije imao ni o čemu drugom da misli, osim da mu se neka koza ne izgubi u šumi, ili da mu pas ne napadne slučajnog prolaznika.

I, evo nas, čeka nas drugo polufinale.

Pošto sad znamo da smo se kvalifikovali za subotu, moći ćemo večerašnje takmičenje da pratimo mnogo opuštenije.

A ako ćemo pravo, izgleda da će večeras biti i zanimljivije... Bar ako je suditi po onome što videh na dragome nam You Tube-u.

I dalje ostaje poziv da kačite negdašnje i sadašnje evrovizijske, skoroevrovizijske i ine pesme koje vas na istu asociraju, da komentarišete sve - od muzike, preko koreografije, do, naravno, kostima - i generalno, da se opustite i zabavite dok pratimo takmičenje koje, po rečima čuvenog komentatora BBC-a svi vole da mrze.

Što se mene tiče, ja ga samo volim.

Seća li se neko kad su ono počeli da uvode biometrijske LK? Ima više od pet godina, u to sam sigurna. Pa je bilo ono - ako ne promenite do kraja godine... I ljudi pohrlili, stvarali se redovi i haos jer banke i slične institucije nisu imale čitače za LK. Pa dok su ih nabavili i naučili da koriste. U međuvremenu rokovi produžavani i, eto, konačno, 31. decembra ove godine definitivno prestaju da važe stare LK. Valjda su ih do sad svi promenili?

Ili su je bar tako zvali kad sam ja bila mala - Atletika, kraljica sportova.

Navijam za nase, naravno, ali jos vise navijam za mladu damu koja je nosila zastavu Bocvane na otvaranju OI.

Amantle Montsho, ili kako rece komentator otvaranja Mma Amantle Montsho, ima priliku da se kvalifikuje u finale i da osvoji prvu olimpijsku medalju za Bocvanu.

Kažu da će u subotu biti sunčano i toplo, ali ne i pretoplo.

Taman kako treba za malo razgibavanja.

Za sve koji vole da se vozaju bicikletom, preporučam:

Lično, meni se najviše dopada onaj deo između Starih Banovaca i Belegiša.

Usput, ako ne znate kako da dođete do Novih Banovaca - Beovoz ili neki od autobusa do crkve u Batajnici, a tu u blizini staju autobusi do Banovaca. 

 RED OBOŽAVALACA SEKSUALNE SNAGE LELIL

Veliki majstor reda Leliks sveštenika, Liks Drun, nervozno je šetao pred zatvorenim vratima radnog kabineta cara čitavog Evelona i njegovih kolonija u svemiru. Nosio je modru mantiju izuzetno širokih rukava i jarkocrvene čizme od mekane kože. Za pojasom mu je bio zataknut dugi mač ni malo ceremonijalnog karaktera. Njegova, istom crvenom kožom presvučena, kanija bila je prilično pohabana i bar na tri mesta ozbiljno zasečena, tako da se kroz nju lepo video zlatasti metal oružja. To očito nije bilo sečivo koje je visilo na zidu, nego mač koje je video mnogo bitaka i krvi.

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

 

- Ja komadujem brodom ludaka a ne nekakvom uvežbanom oružanim silom koja je spremna za velike poduhvate! - urlao je imperator koji je, suviše ljutit da bi čekao sopstveni prevoz, krupnim koracima grabio prema prostranom dvorskom kosmodromu dok je ostatak svite, u čijoj krvi nije bilo toliko adrenalina, groteksno potrčkivao za njim.

Mislim, kad je ovako "divno" vreme, ajde bar da pustimo malo muzike... 

Vidimo se dogodine!