Koliko ću još puta da utvrdim da ljudska domišljatost u pravljenju budalaština nema granica?

Kažu, prijavljen skup "Zaštitnika prirodnih bogatstava", koji, gle čuda, treba da se održi baš kad i Prajd, a učesnici će malo da nose primerke tih "prirodnih bogatstava"

Odavno je prestalo da bude smešno!

U sred ovog haosa, nekako prija da se pročita lepa vest.

Pogotovo kad je iz sporta i kad je to sport o kome se, inače, kod nas malo zna - Američki fudbal.

Ovaj sjajan tekst iz Blica skoro me je rasplakao, pa rekoh, ajde da ga malo promovišem - momci su to zaslužili:

http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Americki-fudbal/252899/Tihi-heroji-Spasavali-tudje-zivote-pa-krisom-odigrali-svoj-mec-zivota 

Ali bih mnogo volela da mi neko razjasni kako gradska vlast može da donese propis kojim direktno ugrožava život i opstanak pojedinca i da to bude OK?

 Naime, od danas je nemanje karte u GSP-u prekršaj.

Što samo po sebi ne bi bilo problem da nema one začkoljice koja kaže da će oni koji budu uvedeni u registr prekršaja biti onemogućeni da vade lična dokumenta.

E, sad, koliko mene sećanje služi (a ne videh negde da je to promenjeno) svaki punoletan građanin ove nazovi države OBAVEZAN je da ima ličnu kartu.

Ali, ako ste u tom registru, vi ne možete da imate LK.

Nisam sva svoja ovih dana.

Sve mi se mota po glavi - a šta da nisi imala sreće? 

A jesam, imala sam sreće - drugog izraza za to nemam. I onda se opet svađam sama sa sobom, mogla sam to i ranije, nije trebalo da odlažem. Al' što reče moja mama - za prolivenim mlekom suze se ne liju.

O čemu pričam? O mamografu. Odavno se, kao spremala da odem "da odradim i to". Pa te čekam da me pozovu (jes' kao da će), pa nemam para za privatnika, pa ne znam kako se to zakazuje, pa... Pa sto i jedan izgovor, a lepo znam da sam odavno prešla 50 i da to moram da uradim.

I eto, pregurasmo još jedan rođendan...

Kod nas je novembar praznični mesec. Prvo nam pada slava, pet dana posle slave je Biberčetov, a pet dana posle Biberčetovog rođendan moga Mudrice-Filozofa.

Ove godine, doduše, nismo stvarno slavili (DEKA, SEKA i tome slicni nesrećni faktori), ali smo, kao i uvek sedeli i malo ćaskali o danima prošlim...

Na primer, ove godine mom Mudrici rođendan pao u petak - baš kao i kad se rodio.

Povodom toga Mama je morala, po n-ti put da prepričava čuvenu Odiseju koja je prethodila njegovom rođenju. Kako je, te godine, dan pre njegovog rođendana Beograd bio pod mećavom, kako sam se našla zaglavljena u KC čekajući da mi urade ultrazvuk (koji nikada nije urađen), jer smo već bili prebacili termin, kako me je muževljeva tetka, zbog mećave, odvela kod nje kući i kako je Žmu, hrabro, došao da spašava zavejanu ženu i da me nekako prebaci sa Crvenog krsta na Novi Beograd što se, pošto su putari po običaju bili iznenađeni mećavom, završilo našim pešačenjem kroz sneg do kolena... Prvo smo se spustili do Slavije, pa pošto ni tu nije bilo prevoza nastavili smo da Terazija, pa smo onda sišli na Zelenjak gde nije bilo šanse da se ubacim u ona dva pretrpana autobusa koji su se ipak pojavili, pa smo produžili do mosta, pa preko mosta, a kad smo već stigli na tu stranu onda je, je li, bilo logično da nastavimo peške do Fontane.

Sreća te sam imala dobre čizme.

I, naravno, sledećeg jutra je moj Mudrica odlučio da je ipak vreme da se rodi.

Ali, ne pišem ovo zbog toga.

Nego zato što je Biberče onda tražio da se ponovo priča njegova omiljena - Kako je Mama učila logiku.

Pa, pošto mi se nešto ukazuje da nisam jedina koja je tako učila...

Prošle nedelje pronađem u sandučetu pismonosnu pošiljku adresiranu na Mudricu, a u njoj sledeće :

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Обавештавмо вас да се јавите у Центар Министарства Одбране Н.Београд, (ОПШТИНА Н.БЕОГРАД) ул. Бул.М.Пупина 167/III спрат, соба бр.8. дана од.... до... ... године у времену од 8.30 до 15.00 часова ради увођења у војну евиденцију.

Са собом понети фотокопије држављанства и извода из МК рођених.

Обавеза увођења у војну евиденцију остала је на снази и након ступања на снагу Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, објављене у „Службеном гласнику РС", број 95 од 17. децембра 2010. године.

Неодазивање позиву повлачи законом предвиђену одговорност.
Чланом 126. Закона о војној, радној и материјалној обавези прописане су санкције за прекршај војног обвезника, ако се без оправданог разлога не одазове позиву територијалног органа у време и на место који су назначени у позиву за увођење у војну евиденцију.

Напомена: у случају привремене одсутности позваних, чланови његове породице ће о томе обавестити овај орган.

НАЧЕЛНИК ЦЕНТРА МО Н.БЕОГРАД
(потпис и печат)

I sad meni stvarno više ništa nije jasno.

I, dok smo se mi bavili nekim važnijim stvarima, Prva dama Amerike nedavno je bila u poseti Bocvani.
Što, samo po sebi, ne bi bio razlog da se piše blog, da nisam onomad naletela na tekst u Mmegi Online, jednom od vodećih novina tamo, o jednom događaju tokom njene posete koji je, što me ni malo ne čudi, izazvao potpuno oprečne reakcije kod meštana i kod stranih posmatrača.

Ali, da ne bih ja mnogo filozofirala - prevela sam tekst, a original imate ovde:
http://www.mmegi.bw/index.php?sid=7&aid=31&dir=2011/July/Friday1

  Mišel Obama pokazala Botho (poštovanje) magvinjama (krofnama) i čipsom

Jednim poznatim simbolom, Mišel Obama, prva dama SAD-a, nedavno je dotakla srca Mocvana, kada je, baš po Secvana običaju, ušetala u običan restoran brze hrane, da proba magvinje i čips u Močudiju.

Naravno, mnogi u Bocvani poželeli su da je srećni restoran u Močudiju mogao da posluži prvu damu SAD-a nečim tradicionalnijim, kao što su Pane gusenice ili magvinje sa serobeom (škembićima) - da, tim bogatim, sočnim delikatesom koji potiče od kravljih iznutrica!

Moj gost ne želi da otkrivam njegov identitet, ali želi da sa vama podeli prvi deo prve glave svog romana...

Znam da je malo duže, ali tako je to s romanima. Žarn? Fantastika-mač i magija.

Drugi deo prve glave okačiću za nekoliko dana... 

PROLOG

Odin je imao dva brata. Udruženi, oni ubiju diva Imira. Njegovo telo odnesoše u sredinu pustoši zvane Ginungagapa. Od njega stvoriše svet. Od Imirove krvi postaše mora i jezera, od njegovog mesa zemlja, a od njegovih kostiju nastaše planine. Za vreme tog raspadanja, crvi koji su se pojavili iz leša diva Imira, preobratili su se u Svetle vilenjake i Tamne vilenjake. Svetli vilenjaci, koji žive u vazduhu, dobroćudna su, zadovoljna stvorenja, ali Tamni vilenjaci, čija su područja podzemne oblasti, crnoputi su, zli i štetočine...
IZ NORVEŠKE MITOLOGIJE

  I stigosmo do kraja ovog dela knjige. Poslednji deo poslednje glave. 

Izgleda da je Tis zaboravila da ne živi sa njima pa je stala tek na merdevinama za ulaz. Pošto je Kju sa Asgardom odveo decu na neko jezero sa druge strane Astara, Tis stade neodlučno. Napovilne je zbunjeno pogledaše.
- Pa penji se gore, možeš da prespavaš kod nas. Ima i u našoj kući nešto da se popije. Kao da bi ti bilo prvi put... - reče joj Frija, pozvavši je trapavom gestikulacijom rukom.
- Neka, drugi put. Vas dve ste zajedno i ja bih samo smetala zabavi. Znate da to nije moj najomiljeniji oblik ljubavi. - odgovori belokosa vila.