Ne bih ja, majke mi, al’ obveze majčinstva i potomak predtinejdžerskog uzrasta, kombinovani sa onih par dana što mi je avijacija budila uspomene na 1999. zujeći mi nad zgradom, i eto...

Otišla sam da gledam Ušče 2011.

Jer je Biberče zahtevao da OBAVEZNO pođe i mama.

E, sad, ako očekujete opise naoružanja i tako to – džaba ste čitali.

Mislim bilo je tu svega i svačega – i nekih pušaka, i minobacača i, kako je pisalo na tabli, „standardno artiljerijsko oružje“ u narodu poznatije kao TOP, i svašta nešto oklopno i isto tako svašta nešto sa raketama. Pa razni kamioni, pa avioni, na zemlji, a naravno i u vazduhu, pa helikopteri, pa padobranci, pa K9 jedinica, sa nemačkim ovčrima, naravno, pa ronioici, pa planinari, pa oprema za jedne i druge i treće i...

I nemoj posle da bude da vas nisam upozorila!

Najozbiljnije.

Ove nedelje jedna princeza iz mog komšiluka puni 14 godina. Njena mama, naša blogokoleginica, zamolila me je da je ugostim, jer eto, posle dugo vremena, ima potrebu da se prvi put oproba u pisanju i ispriča najdramatičniji događaj princezinog kratkog života.

Priča je stvarno dramatična, i potresna, stoga, najozbiljnije, pripremite maramice...

Moja gošća je JECINAIMISINAMAMA:

Sledi, naravno, bitka.

Prvi deo iste. 

P.S.

Kome treba XI glava, i Autor i dalje odgovara na pp. ;) 

„Govoriš gluposti!", pobunih se ja, „Znaš sigurno da ću pasti pored tebe, ako ti ostaneš na brodu. Nadam se da ćemo oboje pobeći u šume i nastaviti tamo da živimo, sa mojim narodom. Što se kraljevih ljudi tiče, ti nespretnjakovići nikada ne bi mogli da uhvate vilenjaka u šumi, čak i kad bi im čučao na grani iznad glave. Mogli bi smo otići do Šume Trolova, potražiti pomoć u ljudstvu i našim brzim brodovima i ponovo zagospodariti morem, pretvarajući Onundove drakare u prah i pepeo. Zašto to odmah ne uradimo? Obala je tako blizu!"

„I ja bih volela da vidim tvoj narod i šume o kojima si mi toliko pričao. Naročito sada, kada me na moru čeka samo smrt. Ali, ja sam vikinški vođa. Ne mogu da ostavim svoje ljude koji su za mnom krenuli protiv svog kralja, sada, kada treba ginuti. To nikada sebi ne bih oprostila, dok sam živa. Kako bih i jednom od ljudi iz mog kraja pogledala u oči? Moje je da pobedim, ili umrem sa njima. Možda ću na kraju bitke, kada sve već bude izgubljeno, imati pravo da potražim spas. Samo to treba doživeti, vilenjče", reče ona, i po prvi put u životu mi se, jecajući, obesi o vrat. 

Pošto se bliži onaj čuveni Trivundan (da ne kažem Valentinovo), vreme je za ljubavne priče.

A i odavno sam obećala Gordancu da ću ispričati ovu: 

Ovo je jedna ljubavna priča koja je uzdrmala dva kontinenta.

Što se njih dvoje ticalo, tu nije bilo ničeg čudnog ni neobičnog, još manje zemljotresnog. Za njih je to bila jedna obična priča o dvoje mladih koji su se sreli na jednoj sedeljci, zapričali o džezu koji su oboje voleli, zaljubili se i odlučili da se venčaju...

On je bio visok, lep, sa brčićima ala Klerk Gebl. Šarmantan, vispren, duhovit, osećajan, vizionar i sanjar. Ona - sitna, krhka, plava, sa kovrdžama, isto tako šarmantna, ali realista i odlučna.

Njemu je 26, njoj 24.

Godina je 1947.

Beleška koja sledi napisana je još dok sam živela u Bocvani, a odnosi se na najčešću predrasudu kad je Afrika u pitanju. Da je užasno prljava.

Ne sećam se više ko me je, i čime, izazvao da belešku napišem, al' eto, onaj Harijev blog o crnom zetu izazvao me je da je okačim. 

Jedan od uobičajenih dijaloga, kada nekome pomenem život u Africi, odvija se otprilike ovako:

- A kako ste preživeli u toj prljavštini?
- Kojoj prljavštini?
- Pa Afrika je užasno prljava!
- Od kud vam to?
- Kako odkud? Pa to se zna! Zar vi ne gledate televiziju?
- Ne! Mi živimo tamo, i verujte mi, televizija (po običaju) preteruje!
- Jeste li sigurni? Možda niste dobro videli?
- !?

Cujem sad na vestima da Tomica nesmenjivi podnosi sutra ostavku!

Da nije 1. April??? 

Evo i u novinama:

 http://www.danas.rs/danasrs/politika/tomica_milosavljevic_podnosi_ostavku_.56.html?news_id=208558

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/149057/Tomica+podnosi+ostavku!.html

http://www.novosti ,rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:316857-Tomica-podnosi-ostavku

EDIT 2:

12:10

RTS je upravo javio da je stvarno podneo ostavku - IZ LICNIH RAZLOGA!!! 

Dugujem objašnjenje:

Sad bi trebalo da sledi XI glava Vilinske sage koja se zove Umetnost ljubavi i bludi. Međutim, bojim se da je malo isuviše eksplicitna, te je, po cenu da me proglasite najvećom konzervom na blogu, neću okačiti. :P

 Zarad kontinuiteta priče - pošto je Frija izobjašnjavala (u detalje) Un i Kjuu svoja prva ljubavna iskustva, i pošto su se posle zabavili večitim snom svih muškaraca, u troje, došao je red na Kjua da ispriča o svojoj prvoj ljubavi.

Sledi sledeća glava, t.j. Kjuova priča...

EDIT;
AA (Anonimni Autor) me je zamolio da vam prenesem da će, ako nekog interesuje XI glava, istu poslati mailom. Zarad daljih informacija, javite mu se na pp. :cvetic:

Kako danas ipak NISMO operisali krajnike.

Daklem, trebalo je da Mudrica jutros operiše krajnike.

Nisam vam pričala o tome naprosto zato što volim da odradim šta treba - a za priču ima vremena i posle...

U petak je, zvanično, primeljen u bolnicu. Kažem zvanično, pošto se to svelo na vađenje krvi i ćaskanje sa anesteziologom u petak pre podne, a onda smo pušteni kući uz uputstvo da pazim da se ne zarazi nečim preko vikenda, i da se jutros (ponedeljak ujutro), pojavimo sabah zorom na odeljenju, posle čega, je li, idemo na operaciju.

I, završi nam se još jedan zimski raspust.

Prekratko je trajao, ako mene pitate.

Trebalo bi da je duži bar za nedelju dana.

Onih nedelju dana koje su nam potrebne da se iz raznih praznovanja prešaltujemo na normalan režim života i rada. Da malo obnovimo gradivo, uđemo u rutinu i tako to...

Al' šta je - tu je. Ponovo nas čeka draga nam škola.

Pa sad sve nešto razmišljam - možda je to samo moj problem - ali, ne čini li vam se da su naši roditelji daleko manje morali da „uče" sa decom nego što mi to moramo?

Odmah da se ogradim - ne volim kad se pije, a pogotovo ne kad se preteruje sa pićem. Nisam zadrti antialkoholičar, al' eto, kanda mi ostale traume iz detinjstva...

Kakve traume?

Ma imali smo kuma - fin čovek, šarmantan, pravi kozer, ma milina jedna osim kad dođe vreme za bilo kakvu proslavu.

Čim se okupi više od pet ljudi za stolom, on udari po svemu što sadrži alkohol (pa makar bile i rum kuglice - zbog čega je bio navukao večitu mržnju mlađih naraštaja koji su, normalno, kolače smatrali svojim vlasništvom), udari dakle da pije dok god ima ičega, a onda, obavezno, otpočne raspravu koja se završava svađom epskih razmera.