Inflacija ideja, predloga, sugestija, obećanja o budućim predstavnicima naše Zakonodavne vlasti koji će svojim pregovorima da formiraju Izvršnu vlast posle juna 2012. godine. Samo, svi su zaboravili šta se zapravo zbilo 2000.

Taj motivacioni impuls koji je građane Srbije nagnao da svojim glasovima otvore predvorije demokratije u Srbiji, nisu bile programske koncepcije 18 stranaka koalicije DOS, već snažna želja za promenama koje su trebale da spreče definitivno posrnuće srpskog naroda i države.

koji proslavljaju Božić po gregorijanskom kalendaru 

MIR BOŽIJI; HRISTOS SE RODI

Ivo Andrić reče nekada davno „Niko ne može da ispravi krivu Drinu, ali nikad ne bi trebalo prestati da se ona ispravlja“.  Svaki pokušaj ne uspeva, ali bez pokušaja nema uspeha. I zato jedino što mi je ostalo je da stalno pokušavam da ispričam nešto što je realna istina a ne politikantsko dodvoravanje sadašnjoj ili budućoj vlasti, jer što reče jedan moj prijatelj „reč nije cilj nego sredstvo“.

Svima su puna usta reči „demokratija“. A zapravo svi teže apsolutnoj moći. Svi se zaklinju u „javno mnjenje“ koje baš „njima“ saopštava svoje

Ova rečenica malog Milana ljudski me je zabolela i navela da se setim napora koji su činjeni da se procesima  tranzicije, bolnim i surovim, da kakav takav ljudski lik.

U jednom od postova, napisao sam da smo u niškoj policiji prvi u Srbiji počeli detaljno evidentiranje i sistematizovanje, samoubistava na tom područiju Srbije. Ideja se pojavila nakon ozbiljnih upozorenja koja su nam stizala iz Kliničkog Centra Niš o povećanom broju ljudi koji su tražili pomoć psihijatara.

Pa tako iskustvom bogat u hrišćanskom smislu predsednik SPS prihvati za slavu svoje partije Svetog Jovana Zlatoustog. E tu mi nešto nije jasno.

Kad sam se god susretao sa problemima ekstremizma, kako u ponašanju pojedinaca, tako i aktivnostima političkih organizacija,

Što više volim svoje prijatelje manje im laskam.

Sve aktere ove priče lično poznajem. Zato mi je posebno teško što su uspeli jednu nadu da pretvore u razočarenje.

Tekst objavljen u Politici 04.11.2011.

 Udari mi „žila glupača“ jutros i prosto ne znam šta da radim. Pogledam se u ogledalo, vidim jednu poznatu veliku glavu za koju je avatar šapka mala, i pomisli „A bre Ex za koga gazismo ovolko blato“.

Pre nedelju dana svrati do nas prijatelj mog starijeg sina, i onako skrušeno počne razgovor samnom. „Čika Ex, znate da sam u teškoj situaciji, umro mi je otac majka jedva spaja kraj s krajem, moram da prekinem studije i nešto radim.