Какав блам! На крају мог гостовања у једној ТВ емисији, водитељка ме непланирано пита шта мислим о кафи. Каже, треба јој шлагворт за најаву прилога који следи. Хм... Муњевито размишљам шта сад: да хвалим или да

Клатим се у пештанском тролејбусу из Кадарове ере, слушам његовo дрндање и сањарим, колико могу. Возач зауставио на семафору и тада ми за око западе излог једне продавнице. На први поглед ништа нарочито,

Пошто сам у општој информационој трци скоро заборавио на стари добри факс, а ситуација је захтевала да га се сетим, одем до прве пештанске поште да пошаљем допис на један број у Србији. Што да не, то им је

Цена живота изван Србије је и неумитно осипање познатих, драгих лица која смо оставили када смо отуда одлазили. Стара пријатељства се повијају, ломе и суше у огромним безваздушним џеповима, у којима смо при

Дуго сам мислио да од мађарске бирократије нема горе (за неупућене: већ тринаест година житељ сам мађарске престонице - кад пре толико!?), јер овде постоји један сој људи који просто обожава да се