Jutros je pao prvi sneg. Pokrio je zemlju i sasušeno lišće koje je vetar raznosio nedeljama, otkad mu je prva studen izmakla stanište na granama. To je ono izmaknuće koje nikad ne stigne na vreme. Uvek nekako porani. Strepi da bi mu jesenje magle i kišne kapi koje se katkad danima nižu, mogle pokvariti suđeno delo.

Zna studen da su njegove vazdašnje prethodnice natopljene uvek

(...) Buba, moja drugarica iz srednje škole, studirala je vanredno dramaturgiju i u isto vreme radila u amaterskom pozorištu čiji su se članovi sastajali s vremena na vreme. Probe su održavali u prostorijama moje bivše osnovne škole, a predstave prikazivali na svakom mestu koje bi im se učinilo zgodnim za to.

Repertoar im je bio sastavljen od komedija, mjuzikla, kabarea i parodija, jer su članovi pozorišta dobro znali da su stanovnici našeg grada uvek voleli da se nasmeju i zabave na tuđ račun. Aplauzi publike bili su najveći kada su žrtve imale svima poznata imena i prezimena.

Oduvek su me impresionirali ljudi koji za ono što rade nemaju nikakvo logično objašnjenje, ali ipak nastavljaju po svome. Ako ih pitate zašto čine nešto što nema nikakvog smisla niti ikome išta znači, osim što svima komplikuje život, bez mnogo dvoumljenja i s prkosom u glasu odgovoriće vam da „to tako treba". Ne znaju kome, ali znaju da „treba".
Mađarska železnica je, valjda

Људи којима су хашки богови надгласавањем опростили злочине над другим људима и тако их овластили да на нашим атарима наставе по своме, приредили су нам изненађење. Из затвора не излазе крвавих чељусти, какве су их тамо увели, него као доброћудне, плишане меде. Пљуште поруке мира и позиви на праштање и помирење. И ето знака за узбуну: надају се статусу очева својих нација.

Dani za nama, spakovani u prvu junsku sedmicu, obilovali su bujicom nekih slatkih i opasnih snova. A opasni su upravo zato što su slatki i što su kolektivni. Mnogo je mojih sugrađana u Mađarskoj ovih dana sanjalo isti san: svoju domovinu raspojasanu i razbaškarenu, nadošlu kao testo kad  iskipi iz vangle, pa krene nekud. Tako je i Mađarska u tim slatkim snovima krenula na sve četiri strane,

Kao i sve drugo što se dugo iščekuje, i novogodišnja noć je stigla glamurozno, u liku dragog eteričnog gosta. Glamur smo valjda hteli, a ono o etru... ostavimo. Ta vazdušasta obličja uvek smo rado prizivali i voleli ih, sve do trenutka kada bismo shvatili da se daju mirisati, ali ne i dodirnuti.

Svojski smo se potrudili da izgleda kako će u toj novogodišnjoj kočiji,

Математику никада нисам волео. У мојој рубрици у школском дневнику та оцена је увек некако "штрчала" и бола очи свакоме ко би бацио летимичан поглед на успех ученика Д. Ј. У маси солидних и насмешених, оцена из математике

Prisećanje na dve TV KOME(N)DIJE, povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja o popularnosti srpskih političara.

LICA:
ON - Sve i svja u jednoj srpskoj varoši, ključni član svake vladajuće koalicije u Srbiji i četvrti srpski političar po popularnosti, sa tendencijom uspona na top listi.
ONA - Visoki funkcioner