Моја драга колегиница из једног, такође мањинског српског листа у суседној земљи, пожелела је да јој писаним путем одговорим на неколико питања. На њеној листи нашла су се и два за која би се одговори, можда, могли наслутити из неких ранијих написа у овој рубрици. Заправо, сигуран сам да она већ зна шта бих могао да јој одговорим, јер рад у сваком мањинском медију носи исте недоумице, главобоље и замке. И она и ја, иако на различитим географским ширинама, једемо исти хлеб.

Математику никада нисам волео. У мојој рубрици у школском дневнику та оцена је увек некако "штрчала" и бола очи свакоме ко би бацио летимичан поглед на успех ученика Д. Ј. У маси солидних и насмешених, оцена из математике

И ми, као и остали народи под овом небеском капом, имамо своје особености, скројене од врлина и мана. Који од та два тега односи превагу на животној ваги за тачно мерење онога што смо дали и онога што смо добили, тешко

Ако бисте ме упитали да ли бих, да сам свршени матурант, поново уписао студије пејзажне архитектуре, одговор би свакако био - не. Зашто? То ће вам најбоље објаснити моја мајка. Она је уредно преузимала од поштара и заводила све одбијенице, док су стизале на папиру, класичном поштом. У новије време, ако их и пошаљу, дописи са негативним