Nama ne treba heroj. Mi ga već imamo. Nije svemoćan, ali nije ni sasvim nejak. Tvrdi da je razmišljao da izađe pred nas, svoje podanike, i da nas obavesti da živimo u drugačijem svetu. Zbog toga, siguran da herojima treba verovati, nikako ne mogu da shvatim zašto uporno

U maju prošle godine moj gost na blogu bio je Marko Omčikus, istoričar umetnosti koji se bavi zaštitom kulturnog nasleđa, savetnik u Republičkom zavodu za zaštutu spomenika kulture. Tema je bila rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu.

Godinu dana kasnije, autor, prateći sve što se događa u vezi sa ovom kulturnom institucijom, ponovo piše o istoj temi.

Milan Nikolić

Efekat začudnosti leži u osnovi Brehtovog epskog teatra. Svakodnevno mora postati upadljivo, uobičajeno raste do zapanjujućeg. Katarza, u aristotelovskom smislu reči, ne izostaje, ali isključivo kao intelektualna spoznaja. Breht traži gledaoca spremnog na hladnu, racionalnu analizu. Čoveka koji u pozorište dolazi da posmatra i rasuđuje kako bi iz njega izašao određen, sa jasnim kritičkim stavom.

Gost autor: Marko Ekmedžić

Prihvativši se izuzetne časti da napišem predgovor za knjigu pred vama, nisam mogao a da ne pomislim na ono što je više nego očigledno. Sa Aleksom se, gotovo do u reč, slažem po većini pitanja, pa je moja lična objektivnost u posmatranju ovog dela, može biti upitna. Pred tim razmišljanjem, samog sebe sam zapitao šta je

 

Milan Nikolić

INTRO/EDIT: Bes poklonika unitarnosti i jednoobraznosti čija se sva mudrost rezimira u frazi "Srbija Srbima", ali ne samo u odnosu na krvna zrnca i genetiku, već i u propisanom modelu mišljenja, govora, veroispovesti, jezika, dakle svih "jahača identiteta" dopunjena je i svojevrsnim, nepisanim, ali podrazumevanim, kanonom vizuelnog, ličnog stila i imidža.

Milan Nikolić

"Vreme koje je pred nama neće biti vreme braće Grim, već vreme Šekspira!" - izjavio je Vuk Jeremić u svom obraćanju na Izbornoj skupštini DS-a. Ova besmislena izjava u isti mah i vređa i plaši. Jer, iz godine potopa, kakva je bila ova, sasvim sigurno se ne ulazi u godinu čuda, lepote i srećnih obrta svojstvenih bajkama. Zbog toga to jeste uvreda

Milan Nikolić

Ne bih žurio sa novim pisanjem, ali rana mi je sveža. I utisci. Najgore je kad u životu pokušavaš da budeš nešto što nisi. Nikakve dobre namere tu ne mogu da budu opravdanje. Setite se samo gospođe Delovej. Volela je cveće, ali ništa više od isplaniranog za taj dan, koji Virdžinija Vulf (Mrs. Dalloway, Virginia Woolf, 1925.) razvija u vremenski neograničenim pravcima, nije. I ja sam sinoć hteo da se igram domaćina, uloge u kojoj sam osvedočeno - očajan. Rezime: gosti su bili zadovoljni, uživali su vinu i toj salati koju sam spremao, dok su

Milan Nikolić

(Izbor: Filip David, Ranko Bugarski, Nikita Milivojević, Stevan Bodroža, Tanja Mandić Rigonat)

"Najopasnije je kad reči izgube nevinost" - od trenutka kada je ostvarivanje  ovog Sartrovog upozorenja,  izgovorenog u prvoj polovini XX veka, relativizovalo značenje i težinu reči, a samim tim i dela, u Srbiji, otvorena su vrata legalizaciji zločina, gdegod on bio počinjen - u kulturi, na ulici, tv ekranu, supermarketu, ratištu. I nema razike između Nalogodavaca, Egzekutora, Inspiratora i Publike. Sve dok se oni slažu.

Ne bih ja tu ništa dirao. Predizborna partijska soap opera hita ka svom zenitu. Uredno podgrejana svakodnevnim novinarskim, papirnatim i televizijskim, analizama. Da sam karakter kao što nisam, sve bih ja to na mute. Ali, ne da onaj stari mazohistički poriv. Jebiga, raslo se u Srbiji. Dosledan sam samo u jednom. Reklamne predizborne blokove eliminišem u sekundi. Doterao sam liniju bacajući se za daljinskim, ako mi nije baš pri ruci, tako dobro, da sad više ne mogu sebe da tešim u fazonu - Nema veze što je para sve manje, taman da se, što bi rekli, ufituješ za proleće!

Milan Nikolić

jedne večeri, na rubu starog dela grada, u nekom parku...

drugari Đina, Marko i Ivan, trojka koja se sa svojim psima uvek okupljala u isto vreme, stigli su u trenutku kada je razgovor, valjda se može reći razgovor, između Selene i Pukovnika, uveliko bio počeo...