и сањај Адмирала Кузњецова.
...буди ми силан и добро ми стој!
Често слушам у разговорима, читам по интернету, у новинама, књигама, часописима, слушам на телевизији и радију, како су Срби „један лош народ, корумпирани, неморални" и „како баш заслужујемо то што нам се догађа".
И заиста, у много случајева када гледам и слушам све око себе у мојој Србији, дође ми да ускликнем:"Па јес, стварно су људи у праву! Много смо сви, бре, неки покварен народ!"
Али...
(Men' s Athletic Club)
Kako sam proveo letnji raspust
„То лице што није лице, ти дани што нису дани,
Ти дани рањених лица, та лица као табани;
Трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан као век читав остари"
Током оних бурних деведесетих почео сам да одлазим у једно шумадијско село у близини Смедеревске Паланке, на путу ка Тополи. И данас одлазим тамо. На први поглед сам се заљубио у тај крај Србије. Предивни предели, са благо заталасаним брдима на којима су виногради и воћњаци, са њивама у подножју тих брда на којима се на благом ветру таласају жито, кукуруз или сунцокрет. Са две реке, Кубршницом и Јасеницом, богат је лековитим изворима воде.
Кажу да је у доба деспота Стефана Лазаревића ту био смештен лазарет за лечење болесника, а постоје и записи и трагови о некадашој средњовековној тврђави Некудим о чијем постојању и данас имамо један од доказа у називу једног од села у том крају које се зове Придворице.
Захвалан сам неизмерно онима који су ме тамо одвели први пут и баш сам много заволео тај крај и те људе који тамо живе.