Цури ми нос, сузе ми очи, кашаљ... То се зове срећан човек... На 35 степени у августу назебеш... Ем ти је врућина, ем цури нос... Шта ћу да радим у новембру... Добићу упалу плућа овако килав...
(Парафразирам онога из Ко то тамо пева када дозива децу.)
"Продужетак уговора који истиче у јуну, биће потписан до краја априла. Приход Црвене звезде биће 4,5 милиона евра по сезони, уз добру вољу спонзора да прву годину уплати већ следеће недеље!
Авансним начином плаћања Гаспром ће омогућити Црвеној звезди да регулише већи део дуга који је дели до евро лиценце, управи ће преостати да обезбеди још милион.
Имаће довољно времена за проналажење средстава за дефинитивно чишћење горућих рачуна пред УЕФА."
Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле
(Дубровачки поклисар - Јован Дучић)
(Или: "Дечко, седи се на месту, не седи се код говорнице! Срам те било!" )
Прекјуче, у петак увече, на Филозофском факултету је одржана трибина - промоција књиге "Историја Републике Српске" са дискусијом присутних.
На том скупу дошло је до инцидента који је преко медија доспео до јавности јуче поподне око два сата.
Или када се слон нађе у стакларској радњи.
Ово би требало да буде лична дневничка забелешка о новим годинама које сам до сада дочекивао и о сећањима везаним за те дочеке. Али свестан сам да се многа од ових мојих сећања и не могу баш тако строго ограничити тим епитетом „лична" јер су многа од тих сећања слична или чак и потпуно идентична са сећањима на дочеке нових година многих од вас који ћете евентуално и прочитати овај текст.
А накупило их се подоста за ових мојих пола века постојања. Тих нових година и сећања на њих...