U celoj ovoj fami oko nove srpske političke mislenice, Jelene Karleuše (ne, nije blog o njoj ili bar ne samo o njoj) iskristalisalo mi se nešto pitanja i nešto malo zaključaka.

Ili ... ko to dira vlast Srbinu?

Reče jedan moj zemljak i blogokolega da ne pamti kada je naš rodni grad bio na naslovnim stranama novina. Ni kada je bio najtopliji grad u Srbiji ikad? Ni tad. Sad jeste.

              Crtica sa linije 37

Pre nešto više od dve godine moju sestru je na povratku sa lokalnog jezera ustopirao komšija. Leto je bilo, vruće popodne. Oboje su, svako sa svojim prijateljima, proveli opušten dan. Povezla ga je, bez dvoumljenja. Znalo se da je .. onako.. bio je malo na odeljenju psihijatrije, ali već dugo se činilo da je sve manje više u redu. Sutradan je pozvana na razgovor u policiju.

Pre svega, hvala Majstorima s mora za ovu beskrajno korisnu rečenicu! (I poslušajte pesmu broj 6 još jednom.)

Ne pišem političke blogove. I nosim se mišlju već neko vreme da napišem i objašnjenje zašto ih ne pišem. Zato što su ovde ljudi postali "operisani" od svakog smisla za humor, a  ironija i sarkazam izumiru.

Kad se pomenu Srbija, srpstvo, Kosovo, i sl. teme iz nacional-patriotskog opsega  obe krajnosti našeg politčkog  establišmenta, a posebno oni bez ikakve

For it shows things that were, and things that are, things that yet may be. But which it is that he sees, even the wisest cannot always tell.

                                                                                                                                                 Galadriela

Ima prijateljstava na prvi pogled, na prvi pozdrav, prvu razmenjenu reč i pogled. Ima i onih  za koje je izgledalo da ih nikada biti neće.

Osim jednog kolege koji je baš pravi fan, ostali su ili blago nezainteresovani ili smatraju da je F1 jedno od početka do kraja namešteno takmičenje kojem najviše zameraju "timski rad", tj. eventualne naredbe o propuštanjima i slične kalkulacije. Pa kad nemam s kim, da podelim sa vama utiske sa ovogodišnje poslednje trke i uopšte..

Nas četvoro kotrljalo se starim novosadskim putem u stodvajsosmici kolege P, inače alergičnog na nazivanje dotične crvene šklopocije kecom. Kolega P, njegova devojka, moj mlađi brat i ja. Žurimo, koliko je moguće datim prevoznim sredstvom, da stignemo u Novi Sad. Jer 20. je septembar 2005.

 Može biti da ja nemam smisla za humor.

Sigurno vam se nebrojeno puta desilo da sve smislite.. priču, naslov, ma sve..  I zaboravite. Jutros kad sam se probudila sve je bilo tu.. naslov je imao tri reči.  A šta je ostalo..