Po svemu sudeći ja sam baš imala sreće. Nisam morala da tražim posao preko oglasa.

Inače nemam ništa protiv golišavosti. Naprotiv. I beskrajno mi je smešno i žalosno što su novine taj termin gurnule u prvi plan, kao da je to najbitnije... Kam diplome, preporuke, iskustvo... Nego šta sam ono htela da kažem...

150.000 ljudi ubiju nase zene svake godine! I onda nam je kriv NATO, USA, EU... Bre, pa to je oko milion Srba vise koje bi ova napacena zemlja imala svakih sest do sedam godina! Smesta zabraniti abortuse osim u opravdanim (zdravstveni razlozi) slucajevima! - komentar na vest

Srbija prva u Evropi po broju abortusa. A po broju korisnica kontraceptivne pilule i hormonske spirale na – poslednjem mestu. Svaka druga žena u Srbiji ne koristi kontracepciju, a svake godine u našoj zemlji obavi se oko 150.000 abortusa. Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su u braku ili dugoj vezi, a godišnje se na abortus odluči i 6.000 devojaka od 16 do 19 godina starosti.

Jeste, toga ima svuda. I "u Evropi". I baš me briga. Ja ne živim tamo. Ja živim ovde.  

Dijalog dve dijabole

Vreme: danas oko 12 i 30

Mesto: Beograd, okolina Ade

O politici retko pišem. Možda zato što sam dobar deo ne tako dugog života potrošila na vetrenjače i stoku. I zato što se o tome ne može razgovarati pristojno, bez da ti neko ne nalepi -izam. Nisam od onih razočaranih, što u dešperaciji odmahuju belim listićem. Sve što sam imala o sadašnjoj vlasteli da kažem stalo je u par rečenica.  Ostalo je još ponešto da se doda u konkretnom slučaju. 

Taman smo lepo dali i drugi gol, trenutak da se krene je bio idealan.  Tup! Tup. 2-2 Pa dobro, šta se sad može, ja sam se bojala da će biti i gore. Jes' glupo primljen gol do zla boga, mislim svi trče na loptu, alo ljudi ima još igrača tu.. Nego da krenemo.

Pa-pa! U tom momentu podmladak koji se mirno igrao u stolici kreće da ustaje i da se preskače. Gde ste vi pošli? Bili ste na poslu, išli smo u šetnju..  Dva ogromna, začuđena oka. Mali mambo-džambo izmišljotina, smoki, idemo na krevet da skačemo i dok se podmladak igra sa babom mi se iskradamo napolje (iako svi pametni site-ovi za vaspitavnje, oblikovanje& dizajniranje idealne dece kažu drugačije) ... u noć.

 Silovanje postoji.

         A do deset?

A kako stojimo sa pridevima?

Evo već treći dan prolazim pored Sajma. A na Sajmu, Sajam. Knjiga, čega drugog.. Autobusi se ciklično pune i prazne na toj stanici. Gužva. Nervira me sve to. I ovako kasnim na posao. Baš me nervira. Dok ja ne odem na Sajam. Onda onaj svet napolju, svet prepunih autobusa, saobraćajnog zastoja, tmurnog vremena, taj svet više ne postoji. Postoje samo hale, pune ljudi, hale tople, zagušljive, sa decom koja se vrzmaju među nogama (ko još vodi decu na Sajam?), hale pune knjiga.. Novih, starih, viđenih, željenih, nepoznatih, smešnih, važnih..

Zaista je svejedno.

Novinar,

prodavačica,

turista...

Svejedno je.