Sve češće razgovaram sama sa sobom, svađam se sa imaginarnim sagovornicima sa kojima (na sreću verovatno)  nemam prilike da se sretem. U tim razgovorima ponekadmi se oči napune suzama, iz besa ili od tuge, što je sve tako kako je i što nema odgovora, ni rešenja. Vadim se na vetar, hladno vreme, upala mi kosa... Pitanje je vremena kada će ljudi na ulici početi da me posmatraju ispod oka i da me možda isprate komentarom: Šteta, mlada žena, a ...

Kako je lako biti moralna gromada iz udobne blogerske fotelje i pljuvati ekran dok boje  postanu neprepoznatljive… divno nešto. Ali, šta ćemo mi, obični koji nismo dobacili do moralne superiornosti mnogocitiranog (a nažalost slabo čitanog) mudrog profesora etike ili nekog ovdašnjeg društvenog radnika i kandidata za fukcije, stranačkog ili NVO portparola, prvosveštenika... Šta ćemo mi koji nismo sigurni ni u jednu stranu priče, preispitujemo i trudimo se da prozremo sadašnji trenutak?

         A do deset?

A kako stojimo sa pridevima?

Sećanje je čudna stvar. Selektivna. Svesno i nesvesno neke stvari nestaju, neke ostaju. Tek ja sam o njoj gotovo sve zaboravila. Sećam se detalja nekih, nekih situacija, vrlo jasno njenog lika, i najjasnije imena, Lidija. I posebno jednog razgovora.

ili jedan dosta konfuzan post o nečemu što me izrazito nervira celog života.

Stoga, ovaj će tekst biti.. kao krpena lutkica, pomalo od mojih sećanja na ono što mi je ispričala ranije, pomalo od njenih koje je uspela da mi nabaca na "papir" ovih dana.

        da li jedna ovakva pilula može i treba da se prodaje u slobodnoj prodaji, bez lekarskog recepta, maloletnim devojčicama koje su sinoć pristale na opciju -bez kondoma ćemo ili koje nisu sigurne da su sračunale kako treba plodne dane ili  koje su previše popile da bi se sećale.. Možda sve ovo zvuči prevše dramatično, a možda i ne..

ili ... imate li decu?  Ili bar poznajete nekog ko ima neku decu?

Ili zaključak u pokušaju.

Lako je biti pametan kad si neutralni posmatarač.

Samo ja nisam pametna ko je tu (sve) lud.

***********

Normalno je da je stočni fond u Srbiji devastiran kada su sva goveda u medijskim kućama - napisa moj drug Brka onomad na twitter-u nekim sasvim drugim povodom. Ali ovde se sasvim uklapa.Već sam pisala o jednom maniru naših medija da o veoma ozbiljnim krivičnim delima, kao što su zlostavljanje dece ili silovanje pišu na nedopustivo nonšalantan, uvredljiv, neogovoran i, na kraju krajeva, glup način.

Po svemu sudeći ja sam baš imala sreće. Nisam morala da tražim posao preko oglasa.