Ne budi toliko probirljiva, snizi kriterijume i prava ljubav će stići kada se najmanje budeš nadala - to  je savet koji je Ejmi Veb, kao i većina nas, dobila od svoje bake. Možda ste i gledali Ted prezentaciju „How I hacked online dating" - ukratko, Ejmi Veb se, kao i mnoge tridesetogodišnjakinje a i one malo starije, posle raspada  veze pitala šta nije u redu s njom.

„Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta.

A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?“

Miroslav Antić 

Kako da dišem pod vodom? Jesam riba u horoskopu ali nemam škrge.

Da li je vreme je da prestanemo da gledamo svoja posla i nastavimo da mirno živimo u tuđem nemaru i smeću do kolena? 

Danas je Dan planete Zemlje. Ovogodišnja tema je "Green Cities".

On vatru raspaljuje i kod posmatrača. Ravnodušnih nema.

Pre izvesnog vremena, tema broja jednog časopisa su bile marginalne grupe i problemi sa kojima se suočavaju ljudi koji im pripadaju. Ne znam koji su kriterijumi primenjeni pri utvrđivanju marginalnih grupa, no pisalo se o osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji i Romima. Mene su pozvali da napišem nekoliko reči kao osoba sa invaliditetom. 

Nedavno sam čula priču o carskom baštovanu koji je održavao predivan vrt. Sve biljke u vrtu su bile prelepe i on ih je negovao veoma pažljivo. Kako to obično biva u pričama, a i u životu, jednog dana је među biljkama nikao korov. Baštovan je na svaki način pokušavao da uništi uljeza, ali bi se on posle nekog vremena ponovo pojavljivao. Baštovan se kod drugih vrtlara raspitivao kako da se oslobodi korova i primenjivao svaki savet koji bi dobio. Iako bi to pomoglo na nekoliko dana, korov je stalno iznova nicao. U svojim traganjima je stigao i do najpoznatijeg i najstručnijeg baštovana, koji ga je veoma pažljivo saslušao, a onda rekao: „Ako si već uradio sve što si mi rekao, ne preostaje ti ništa drugo nego da zavoliš korov!"

Na sedeljci u subotu uveče moje drugarice su se iznenadile koliko je moja sestričina porasla. U glas su rekle: „Kad pre je napunila deset godina, pa juče se rodila!"

Lift u jednoj novoj zgradi  u Podgorici je besprekorno funkcionisao nekoliko dana, a onda jedne večeri oko ponoći dočekalo me je ne baš prijatno iznenadjenje. Dugme za pozivanje lifta je svetlelo, a lift je stajao na poslednjem spratu.

Nedavno sam u Podgorici provela devet divnih dana sa ljudima koje volim. Nikada ranije nisam bila tamo i nisam znala šta da očekujem. Dočekao me čist grad, mnogo zelenila, poneki spušteni ivičnjak i jeftin taksi. Međutim, ono što grad čini gradom jesu ljudi. A kako sam doživela Podgoričane?