- Srđan Karanović je 1974 napravio TV film dokumentarnim stilom "Pogledaj me nevernice", maestralno, jednostavno taman toliko koliko treba da bude, jedan od onih filmova (kratkih) koji se mogu gledati opet i opet i opet ... tako da uvek ostave želju da se pogleda još jednom -

Danas mi je internet "naneo" zadovoljstvo da pronađem snimak filma, traje 38 minuta i ostavlja neizbrisive otiske i utiske i jedino što mogu je da ga podelim sa svima, da se tako napravi šansa za mnoge da uživaju u priči, slici, muzici, atmosferi, dijalozima, likovima, prizorima i mašti jednog umetnika koji je ovaj film napravio davnih dana.

Među nama koji su ga već imali prilike pogledati i gledati nanovo i koji sami sebe svrstavaju u poklonike, razvijen je pravi kult razmene kratkih replika, značenja scena i - naravno muzike, nezaboravne muzike.

- danas, 19. novembra obeležava se Međunarodni Dan Muškaraca u preko 50 zemalja sveta, osmišljen da slavi i podseti na polovinu čovečanstva o kojem postoje predrasude i stereotipi baš kao i o drugoj polovini, da se obrati pažnja na muškarce kojima je takođe unapred namenjen model, zahtevan model koji ćesto zahteva nemoguće od ljudskih bića samo zato da bi okolina kazala "e, to je pravi muškarac!", a moj predlog je da danas sretnemo nekog muškarca i da mu kažemo da je "pravi" da ga pitamo "kako si?" i da se zajedno podsetimo da je svaka muka manja kad se podeli, kao što je i svaka sreća kad se podeli - veća"   

Kažu stare priče da je najveća prevara đavola u priči o paklu u moći da ubedi ljude da - pakao ne postoji, ili u jednoj od varijacija iste tehnike "prevara" da su pakao drugi, ne mi. I još kažu da je svaki đavo - u detaljima,

"Detalj"u koji nas je "neki đavo" tako usput uverio je da muškarci tokom života i ne mogu biti diskriminsani, da je sva društvena moć koja im je namenjena sasvim dovoljna da provedu život bez teskoba i nepravdi koje su poznate ženama.

Vreme je za rušenje takve zablude, za razgovor o svemu i svačemu što bi valjalo menjati u modelu namenjenom muškima.

Jer ja kažem da je život upravo u detaljima i da je lakoća stereotipa (kojima smo, kao ljudi tako beznadežno skloni!) i u tome da - diskriminacija muškaraca ne postoji, da je muškarcima sasvim sve OK i da su muški samo izvor diskriminacije drugima, da su nasilni zbog fizičke snage, da su neosetljivi, da ne umeju da govore o svojim emocijama, da su sebični, da nemaju sposobnost empatije, da ne umeju sa decom, da su nestalni, nepouzdani, čitav spisak uvredljivih, diskriminatornih opaski nam prečesto "sleće" sa usana za muškarce, slično kao i za žene.

 - o transplantaciji i donaciji organa -

Na svojoj poslednjoj sednici Narodna Skupština je donela odluke o velikom broju zakona i od svih izdvajam tri:

Zakon o transplantaciji organa

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva

i

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja

Sve što znam o transplantaciji i donorstvu organa sa stručne tačke gledišta (osim čitanjem svih meni dostupnih informacija) saznala sam od dvoje novosadskih lekara koji se time bave - Zorana Miloševića i Jelice Alargić.

Sve što znam o regulacijama i uporednim pravnim okvirima koji se bave transplantacijama i donorstvom, saznala sam od predstavnika vlade (ministra Tomice Milosavljevića i njegovih saradnika) tokom rasprava na skupštinskim Odborima i u plenumu.

Čini mi se da naša javnost o temi transplantacije i donorstva još uvek malo zna i to je bio razlog zašto prostor za tekst o raznim informacijama o toj temi ustupam - Jelici Alargić i njenim koleginicama i kolegama iz "Donorske mreže".

- šta sve vidiš kad šetaš po Srbiji -

"Pešačenje" kroz Srbiju je vrlo korisno, ne samo zdravlja radi, već ako hoćete bilo šta da saznate o njoj, bez obzira da li  u Srbiji živite, da li je posećujete ili ste u njoj nekada živeli.Lekovito je za prirodne sklonosti ljudi da na razne tvrdnje odgovaraju sa "ma, koje?!" ili "ma, šta?!" ili "ma, nemoj meni pričati!".

Ne mora "nogama" (mada je najbolje), može i internetom, skoro sve

Matematika izgleda sasvim neumoljivo.

I daje rezultat koji je sasvim očigledan, a mnogima od nas izgledao odavno tačan, sasvim intuitivno:

* Martin Luther, 15.01.1929. - 04.04.1968.

Godišnjica atentata na Kinga obeležena je kao važan i poseban dan za Ameriku i ove godine, kao i par decenija ranije.

40 godina od smrti, njegovi govori, njegove ideje, način na koji je uveo nenasilje kao metodu borbe za građanska i ljudska prava, izgledaju "sveže" i nadahnjuju mnoge kao i toliko decenija ranije.

"Slučaj" King je priča o ljudskoj volji suočenoj sa katkada strahotnom realnošću, o idejama koje su dobre po ljude, o volji za slobodom, jednakošću i pravdom i o neverovatnom paradoksu postojanja raznih ljudi sličnih njemu koji su imali sasvim jednostavnu, običnu i na opšte odobravanje ponuđenu ideju - uklonimo nepravde, nejednakost i nasilje iz našeg društva. Paradoksu zato što su i nepravda i nejdnakost i nasilje istorija ljudskog društva, i zato što se i oni koji ih čine pozivaju na one iste ideje kojima je King promenio, ipak, Ameriku zauvek. Koliko god i ona i svet se i danas činili daleko od njegovog sna.

- ponekad se dobre promene dogode prvo u jeziku, kao odraz želje za stvarima koje samo pokušavaju da postoje u realnosti, ali ih u stvari nema, a ponekad traženje i nalaženje svih smešnih strana nekog i nečijeg jezika uspe da otkrije koliko je velik i prazan mehur od sapunice koji takav jezik naziva realnošću ... kako bilo da bilo, igre  jezikom uvek imaju početak i seme u mnogo dobrog duha i još bolje upotrebljenog znanja -

Primera za sjajne "igre jezikom" ima svuda i ima ih koliko god nam volja da tražimo, neki su literatura, neki predmet lingvističkih istraživanja, neki pokazuju "spontanost" stvaranja jezika radi igre same, primera je zaista - bezbroj.

Mene je našao jedan primer koji je naveo Petar Milosavljević, u izvodu teksta koji prenosim (s dozvolom) i potpisanog grupom poznatih novinarskih imena.

Tekst se bavi novinarskom, zanatskom, znalačkom obradom jezika koji uveliko koristi "finansijska elita", a sadržajem teksta su se potrudili da sve to što i kako govore oni koji sami sebe smatraju "finansijskim znalcima" za oblast finansija"sastave" tako da izgleda i da bude - novinarski tekst.

Zašto je ova, na prvi pogled, samo "jezička igra" tako zanimljiva?

- ...i "nanošenje" istorijskih modela, opisi istorijskih stanja iz ugla jednog molekula i druge letnje priče... -         (i upozorenje uz izvinjenje: ovo je vrlo dugačak tekst, nemo` posle...

Postoji u fizici fluida jedan prilično dobro razjašnjen fenomen - fluid neke gustine dok struji kroz cev koja ima različite poprečne preseke, struji različitim brzinama i ima i druge parametre kojima se opisuje pojedinačan molekul sasvim različito (što je sve moguće izračunati), a sve to u zavisnosti od dimenzija cevi kroz koju teče i od mesta na kojem se, unutar fluida, molekul nalazi. Stvar se malko komplikuje kad fluid nije idealan, a nemerljivo se komplikuje kod turbulencija.I sve to naučimo još u osnovnoj školi.

Kakve to veze ima sa istorijom (ili - "kašnjenjem" istorije) i ljudskim društvima?

Direktne. I to ne samo kao metafora.

Tako kako možemo, mereći i posmatrajući, da uočimo da se u jednoj istoj sredini molekuli isti po vrsti i sastavu ponašaju sasvim različito u zavisnosti od toga kojom se brzinom  kreću, tako se (metaforično) ponašaju i ljudska društva. "Kreću" se različitim brzinama i deleći prostor na kojem postoje, ne dele i vreme koliko god bili, na prvi pogled, "istovremeno postojeći" na planeti Zemlji. Delimo prostor, ne delimo vreme, istorijsko vreme ima različit tok (i oduvek je  imalo) kod društava koja dele globalno vreme. A sa "nedeljenjem" vremena gledanog kao istorijski tok - ne delimo i mnoge druge parametre.Otuda, možda, nastaje ljudska potreba za nalaženjem univerzalija, a skoro sigurno zbog toga nastaju bajke, mitovi i legende, smišljenih da podsećaju da je nalaženje univerzalija među ljudima - moguće.

Dogodilo se, bez ikakvog neposrednog povoda ili plana, da nekoliko dana zaredom sa potpuno različitim ljudima i u potpuno različitom kontekstu - učestvujem u razgovorima o SLOBODI (na slici je prvi ikada nađen zapis te reči, na sumerskom, naravno :)). Govorilo se o neverovatno mnogo "lica i značenja" jedne te iste reči, o slobodi "koja se ima, poseduje", o slobodi "koja se osvaja, različitim sredstvima", o slobodi "u kojoj se jednostavno uživa, koja je odsustvo obaveza", o slobodi "koja je lična, dostignuta tokom sazrevanja", o slobodi "koja je izbor", o slobodi "koja je nužnost", o političkoj, medijskoj, ekonomskoj, religijskoj, filozofskoj, istorijskoj, stvaralačkoj, umetničkoj, naučnoj,......o ljudskoj slobodi. U mnoštvu ljudi koje sam u tim razgovorima imala sreće da sretnem (neke od njih sa zadovoljstvom po prvi put) bio je i jedan fizičar - s njim se naravno razgovaralo o "asimptotskoj slobodi" (slučajno sasvim, najviše zbog reči "asimptota" koja meni tako dobro "ide" uz reč sloboda i zbog deljenja anegdota o teškoćama objašnjavanja "stepena slobode" )