Pecanje je jedna od vrhunskih ljudskih aktivnosti. Nikad i nigde mi nije tako kristalno jasno koliko malo su se ljudi menjali tokom civilizacije o kojoj imamo pisane tragove kao pri i na pecanju. Pri čemu ne naudite nimalo drugom ljudskom biću, a ne morate čak ni ribi. Nepromenljivo zlo u ljudima je lako dokazivo, sa dobrim uvek ide malo teže.

Koliko smo slobode osvojili, koliko pravde i koliko humanosti uneli u nas, u naše odnose tokom

- tekst posvećen Dimitriju Davidoviću, njegovoj sudbini i dubokim tragovima koje je ostavio u istoriji, novinarstvu, politici, diplomatiji, zakonodavstvu, pa čak i medicini, živeći i radeći u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Beču, Kragujevcu, Beogradu, Budimpešti, Kežmeraku, po Austriji, Mađarskoj, Jevropi  i Srbiji, sve do Smedereva gde umire "sahranjen na ledini", siromašan, zaboravljen, potpuno neopaženo od savremenika i verovatno bez svesti o tome koliko dubokog traga je svojim životom neizbrisivo ostavio -

Slobodan Jovanović za njega kaže :

"... i on spada u grupu onih istina naivnih, ali dobronamernih Srba iz Austrije, koji su u naš politički život prvi uneli ideju o pravu, i pokušali da od jedne zemlje još primitivne, s patrijarhalnim pojmovima i hajdučkim naravima, načine modernu državu".

Do Dimitrija Davidovića, jezički običaj je bio da se najviši pravni akt naziva "konštitucija", a on mu je dao ime "Ustav". Po danu donošenja 02./15. februar i po prazniku "Sretenje", taj Ustav se kasnije često naziva i "Sretenjski". A napisao ga je - Dimitrije Davidović.

Dimitrije je vršnjak i savremenik velikih revolucija.

Danas je Dan ljudskih prava kojim se obeležava 10.12.1948 kada je doneta Opšta deklaracija UN o pravima čoveka, važan dokument koji je oblikovao poslednjih 64 godine ljudske civilizacije.

I te 64 godine su skoro pa dovoljan podatak za opisati našu, ljudsku vrstu, tek 64 godine imamo propis kojim tvrdimo da - svi ljudi imaju jednaka prava, 4000 godina pisane istorije i desetine hiljada godina razvoja ljudskog društva trajala su i prošla bez saglasnosti o tome da - svi mi ljudi imamo jednaka prava, bez obzira gde smo i kakvi smo rođeni - svi smo ljudi i to je osobina koja nas čini jednakim u pravima koja svi moramo imati.

I pošto nisam uspela da nađem lako dostupan tekst Deklaracije na srpskom na internetu, prenosim ga kao post, mislim da ljudima treba da bude jako lako dostupan da bi uopšte znali - otkud nam koja su i čija su naša ljudska prava.

- 25.11. - 10.12. 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama -

"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je svetska kampanja. Počinje 25. novembra Medunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Medunarodnim danom ljudskih prava. U kampanji učestvuje i UNIFEM, a promoterka je glumica Nicole Kidman.

Koliko smo siromašni?

(ojkonim je naziv za ljudska staništa kroz istoriju koji se koristi u toponomastici, a postoji i vrlo slična reč OIKONOMOS: This rather strange word is a greek term meaning "household manager" or "household steward" that gave rise to the modern term economy and the whole range of related terms, including economic, economics,

Denis Dutton je prilično neobičan autor, filozof, esejista, estetičar, kritičar, polemičar, internet kreativac, profesor (naravno) i rado viđen sagovornik na mestima poput EDGE i TED, "vlasnik" web stranice "Arts&Letters Daily" koju mnogi prilično visoko ocenjuju.

I - naravno autor knjige (i još važnije IDEJE) o novom, izmenjenom pogledu na - lepotu kao takvu, odnosno na razloge zbog kojih ljudi nešto, nekoga, bilošta i bilokoga smatraju lepim, ideje o novom, izmenjenom pogledu na POREKLO svesti, saznanja, osećanja lepote u nama, ljudima, odnosno na sposobnost da nešto (bilo šta) ocenjujemo kao - LEPO.

Ideja koju je 2009. knjigom "The Art Instinct" ponudio unekoliko, naravno, menja uvrežene stavove o tome odakle nam umetnost, odakle nam sve ono što zovemo "različitim kulturama, različitim civilizacijama" koje imaju nekakav svoj izraz u "svojoj, posebnoj" umetnosti, njegove ideja menja i uvreženi stereotip o nekima nama "primitivnim" i/ili nekima nama  "kulturnim" u najširem smislu, menja uvreženi stav o tome da se - lepoti učimo samo u posebnim i pojedinim kulturama i civilizacijama, i nudi jednu sasvim zanimljivu univerzaliju kad je lepota u pitanju.

Noć muzeja"Umetničko produkcijska grupa Noć muzeja okupiće u maju čak 40 gradova u Srbiji s jednim ciljem - da stotinama hiljada građana priredi najbolju zabavu u gradu u kome žive!"

Noćmuzejsku zabavu 2009 iskusiće

Toše Proeski poginuo jutros.

Uvek je i tužno i strašno kad nestane čovek, ali kad u nesreći nastrada neko tako mlad, uspešan, blistav i nekako mio, sve zaliči na prave antičke tragedije.

Bilo je nečega u njegovom glasu, u načinu na koji je pevao što je ličilo na veliku buduću karijeru, na mnogo pesama koje će se slušati i koje će se pevati devojkama.

Jedna stara makedonska pesma

"Zajdi,

"Više od 40 gradova i opština Srbija večeras će se pridružiti globalnoj akciji Svetskog fonda za prirodu (WWF) za očuvanje životne sredine "Sat za našu planetu" simboličnim isključivanjem rasvete i dekorativnog osvetljenja na jedan sat.

Do sada su se pozivu za učešće u akciji Svetskog fonda za prirodu odazvale lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća i kompanije u više od 40 gradova Srbije, koji će isključiti osvetljenje od 20.30 do 21.30 sati, navodi se na sajtu te organizacije.

Akciju su podržali Beograd, Aranđelovac, Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bečej, Beočin, Bogatić, Bor, Čačak, Ćićevac, Dimitrovgrad, Donji Milanovac, Ivanjica, Kanjiža, Kovačica, Kragujevac, Kraljevo, Kula, Majdanpek, Niš, Novi Bečej, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Senta, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Surdulica, Trstenik, Valjevo, Varvarin, Veliko Gradište, Vranje, Zaječar i Zrenjanin.

Kažu da je lako deliti sklonosti ka piscima kojima je (nekakva) većina i inače sklona, koji su prevođeni i čitani, a kažu i da je teško razmeniti svoje utiske o malo poznatim piscima, o malo čitanim, o onima koji su "zarobljeni" samo u svom jeziku, neprevođeni.

Ne znam i ne razumem ni lakoću ni teškoće u jednom ili drugom slučaju, znam samo za pisce koji mi, pri prvom ili naknadnim čitanjima, uspeju stvoriti i slike i zvuk svojim, jednom i već nekad, napisanim rečima. I onda, pri razgovoru, nudim sagovornicima ustvari sve te stvorene slike i muzike, češće nego što se usuđujem da analitički, kao skalpelom tkivo, razlažem same reči, napisane.

I za svakog od pisaca i pesnika pamtim prvi doživljaj i prvi susret sa njegovim (njenim) rečima i slike i tonove njima stvorene, a za očekivati je da se sa Ivom Andrićem sretnemo u školskoj lektiri, ali - nije mi se tako dogodilo...