- ...i "nanošenje" istorijskih modela, opisi istorijskih stanja iz ugla jednog molekula i druge letnje priče... -         (i upozorenje uz izvinjenje: ovo je vrlo dugačak tekst, nemo` posle...

Postoji u fizici fluida jedan prilično dobro razjašnjen fenomen - fluid neke gustine dok struji kroz cev koja ima različite poprečne preseke, struji različitim brzinama i ima i druge parametre kojima se opisuje pojedinačan molekul sasvim različito (što je sve moguće izračunati), a sve to u zavisnosti od dimenzija cevi kroz koju teče i od mesta na kojem se, unutar fluida, molekul nalazi. Stvar se malko komplikuje kad fluid nije idealan, a nemerljivo se komplikuje kod turbulencija.I sve to naučimo još u osnovnoj školi.

Kakve to veze ima sa istorijom (ili - "kašnjenjem" istorije) i ljudskim društvima?

Direktne. I to ne samo kao metafora.

Tako kako možemo, mereći i posmatrajući, da uočimo da se u jednoj istoj sredini molekuli isti po vrsti i sastavu ponašaju sasvim različito u zavisnosti od toga kojom se brzinom  kreću, tako se (metaforično) ponašaju i ljudska društva. "Kreću" se različitim brzinama i deleći prostor na kojem postoje, ne dele i vreme koliko god bili, na prvi pogled, "istovremeno postojeći" na planeti Zemlji. Delimo prostor, ne delimo vreme, istorijsko vreme ima različit tok (i oduvek je  imalo) kod društava koja dele globalno vreme. A sa "nedeljenjem" vremena gledanog kao istorijski tok - ne delimo i mnoge druge parametre.Otuda, možda, nastaje ljudska potreba za nalaženjem univerzalija, a skoro sigurno zbog toga nastaju bajke, mitovi i legende, smišljenih da podsećaju da je nalaženje univerzalija među ljudima - moguće.

- ogled o pričama iz nepostojeće Srednje Zemlje o neverovatnim bićima i njihovim čudesnim doživljajima koje nam je, isprepletane i napisane posebnim pismom, ostavio J.R.R. Tolkin, majstor bajki -

Kad neko, nošen neodoljivim porivom ispisivanja svojih misli, napiše nešto što vas čitanjem takne tako da vam se uzburkaju i misli i emocije, onda takvog pisca zapamtite, stavite ga u svoj poseban "neuron" gde se čuvaju dragocenosti i, s vremena na vreme, osetite potrebu za prelistavanjem njegove / njene proze, poezije, eseja, romana, drame, priče,...šta god da je ispisano.

Kad neko izmisli čitav novi jezik, čitav novi svet i čitavu novu mitologiju da bi vam saopštio svoje misli, ondaK zastanete (pomalo zapanjeni) i razumete da nije reč samo o "ispisivanju misli" zarobljenih u nekakvu knjigu, već o piscu koji je neverovatno predan tragač, istraživač, znalac, pravi majstor tekstova koje je (tako ja mislim) najteže pisati - tekstova kojima se  želi iz zaboravljenih  delova našeg ljudskog, kolektivnog sećanja nanovo ispisati u tami vremena izgubljenu - Prvu Ljudsku Bajku.

Verujem da je Tolkin jasno video ono što je mnogima od nas jasno:

- sve ljudske priče izgrađene su od četiri višestruke reči

sloboda (koja je dvostruka reč, ona u sebi sadrži reči dobro i zlo), ljubav, herojstvo i smrt.

Umeće majstora je u tome da ih "složi" u lavirinte događaja, avantura i doživljaja tako da nas - ostavlja bez daha.

Tolkin sigurno nije jedini koji je to umeo, ali je nesporno - među najboljima.

ante scriptum:

ovaj tekst  je svojevrctan "reprint" sa B92FM, i dobro nas je poslužio (mislim), pa ga postavljam i na "oporavljeni BlogB92" da možda malko popričamo i o - avokadu :))

- priroda ima dokaze da je savršenstvo moguće : kad neprekidnim promenama stvori "nešto", tad se malo izmakne, osmotri i kaže "oh, od ovoga ne može bolje!" i zato mi danas imamo ajkule, ginko, školjke, sekvoje, škampe (raćiće razne), krokodile i - avokado -Dakle, ovo je "l` hommage" čudu od biljke, dvostrukoj biljci koja je istovremeno i voće i povrće, "l hommage" strasti za biljkom čudesnih čulnih vrlina koja je i zvanično, zakonom bila označena kao "zabranjeno voće" (ne kao metafora svega onoga što je zavodljivo iskušenje za ljude već - doslovno), biljci od koje je sačinjena meksička i južnoamerička kuhinja, biljci koja je pri vrhu svake liste "sa called aphrodisiacs", liste  koje ljude ponajmanje zanimaju zbog samog ukusa, mirisa, oblika, boje ili hranljive vrednosti avokada pripremljenog samo kao hrane prosto zato da se - ne bude gladan.

Kad god je reč o bilo kojoj vrsti hrane ustvari je reč o uživanju, o divotama koje hrana svojim ukusom, izgledom, mirisom, bojom, svim svojim svojstvima - pričinjava našim čulima. Zato se, mislim, neka hrana uvrštava i u "afrodizijake", ljudima je verovatno oduvek sasvim logično da takva dva užitka moraju biti nekako povezana. Nema i neće biti dokaza o tome, ali to naravno neće nikako sprečiti ljude da veruju u afrodizijačka svojstva hrane, I ta vera će im uvek biti sasvim doovljna da misle da su u pravu (i da budu srećni)

TEDx Novi Sad je nezavisni TED događaj, sličan mnogima širom sveta, a ove godine bilo mi je i užitak i čast i privilegija da dobijem od njih poziv da prozborim koju o njihovoj ovogodišnjoj temi "Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani."

Pogodilo se da je pre neki dan završena montaža snimaka i zato danas, na Dan ljudskih prava imam priliku da delim ovaj događaj sa svima i sa koga god zanima.

Mojih 13 minuta posvećeno je jednom ženskom snu, jednom snu o dijalogu kojim se može što-šta i svašta i stvoriti i promeniti, jednom razgovoru za koji mi se čini da bi mogao postati razgovor od koga se mnoga dobra mogu desiti.

TEDx Novi Sad ima pravilo i o kratkom razgovoru sa učesnicima koji se objavljuje zajedno sa snimkom nastupa i ovde ga prenosim u celini, sa linka na početku ovog teksta.

- Srđan Karanović je 1974 napravio TV film dokumentarnim stilom "Pogledaj me nevernice", maestralno, jednostavno taman toliko koliko treba da bude, jedan od onih filmova (kratkih) koji se mogu gledati opet i opet i opet ... tako da uvek ostave želju da se pogleda još jednom -

Danas mi je internet "naneo" zadovoljstvo da pronađem snimak filma, traje 38 minuta i ostavlja neizbrisive otiske i utiske i jedino što mogu je da ga podelim sa svima, da se tako napravi šansa za mnoge da uživaju u priči, slici, muzici, atmosferi, dijalozima, likovima, prizorima i mašti jednog umetnika koji je ovaj film napravio davnih dana.

Među nama koji su ga već imali prilike pogledati i gledati nanovo i koji sami sebe svrstavaju u poklonike, razvijen je pravi kult razmene kratkih replika, značenja scena i - naravno muzike, nezaboravne muzike.

(lūdus m. игра (igrá) f. juego m.  spel n. (a game with a winner), lek (a game without a winner) játék m.

Da zajedno pišemo i čitamo 2015, dan po dan u zdravlju i dobroj volji da ostavimo kakav dobrar trag na svakoj stranici njenog dana ....

- resavski post, totalno -

Slušala sam sjajnu emisiju već odavno čuvenog CBC Canada "Quirks & Quarks", zahvaljujući lutanju po BoingBoing i sve što mogu da uradim je ovaj "resavski post" kojim prenosim linkove koje je postavio Cory Doctorow.

Tema

* - "Ispod vulkana" ("Under the volcano") je film iz 1984., po romanu (jedan od 100 najboljih ikad) Malcolm Lowry, režija John Huston, a glume Albert Finney, Jacqueline Bisset, Anthony Andrews. Ako ste film gledali lako

Kažu da je lako deliti sklonosti ka piscima kojima je (nekakva) većina i inače sklona, koji su prevođeni i čitani, a kažu i da je teško razmeniti svoje utiske o malo poznatim piscima, o malo čitanim, o onima koji su "zarobljeni" samo u svom jeziku, neprevođeni.

Ne znam i ne razumem ni lakoću ni teškoće u jednom ili drugom slučaju, znam samo za pisce koji mi, pri prvom ili naknadnim čitanjima, uspeju stvoriti i slike i zvuk svojim, jednom i već nekad, napisanim rečima. I onda, pri razgovoru, nudim sagovornicima ustvari sve te stvorene slike i muzike, češće nego što se usuđujem da analitički, kao skalpelom tkivo, razlažem same reči, napisane.

I za svakog od pisaca i pesnika pamtim prvi doživljaj i prvi susret sa njegovim (njenim) rečima i slike i tonove njima stvorene, a za očekivati je da se sa Ivom Andrićem sretnemo u školskoj lektiri, ali - nije mi se tako dogodilo...