Ulicama Berlina, kolovozom i trotoarima, vijuga jedna kamena linija sastavljena od dva bloka koji su bili temelj Zida, svugde su u ravni podloge, malo su drugačije boje i po njima se ne može uvek hodati, ali se uvek mogu – videti. I kad se zagledaš u njih stvore ti pitanje „da li je danas važnije što je Zid pao ili što je bio?“. Lakoća kojom se može dobiti odgovor „važnije je što je pao“ nosi istovremeno sobom svu težinu istorije kojom je – bio. Istorije kojom je ostavio neizbrisiv otisak na ulice, prostor, zgrade i život svih koji su u Berlinu živeli, tada i sada. I ne samo na njih.

 Berlin je već dugo važan grad, iz mnogo dobrih razloga. Sporiće mu, ponekad, tu „važnost“ obližnji Drezden i istorija Saksonije, (a o Bavarskoj ili Hesenu i da se ne govori), ali niko neće stvarno poreći važnost Berlina i Pruske, čudesne države koja je nestala preko noći 1919 (neće je spominjati često, ali njen nevidljivi otisak je tu).

Berlin, kao četrdesetpetogodišnji simbol „podeljenog grada (sveta)“, nosi sobom svu tu važnu istoriju nekako sasvim posebno, slično kao otisak Zida koji ne postoji više ali je „sveprisutan“, bar meni potpuno vidljiv.

 Možda zato ne umem da vidim spomen na Zid drugačije nego kroz na mah stvorene slike samo o – Berlincima koji su živeli s obe strane Zida.

Kad nam se začećem  odredi pol i rodimo se kao devojčice ili dečaci, na to nemamo nikakav uticaj, isprepletu se geni naših roditelja i velika, prirodna igra slučajnosti odredi nam – pol.

 Jednom rođeni, a SAMO ZATO  što smo devojčice ili dečaci – društvo u kom se rađamo određuje nam uloge, različite, „skrojene“ kulturom, tradicijom, običajima, ponašanjem koje neko društvo smatra prihvatljivim i poželjnim. I gledajući razne ljudske zajednice, različite ama baš po svemu, od mesta gde na planeti žive, preko jezika i kolektivnog sećanja koje neguju, pa sve do stepena ukupnog razvoja, lako se uočava jedna sličnost, jedna univerzalija koja ima samo malo suštinskih razlika: muškarac odlučuje ŠTA je i KAKVA je uloga žene, muškarac odlučuje KAKO žena treba da se ponaša, šta sme i šta ne sme, čime sme da se bavi, čime ne sme, ponekad čak i kako treba da se oblači, a kako ne, ponekad čak s jasnom porukom da je žena „vlasništvo“ muškarca i da ceo njen život treba i mora da bude „u službi“ muškarca, porodice, brige o drugima.

- tekst koji sledi je obećanje za poraz pri glasanju između bauer_ (nekad-bio-jack) i reanimator na jednom od mnogih zabavnih postova, a na link-ovima se ceo događaj može pratiti, dakle : nemalažinemaprevare, sve drugarski i čovečanski rešeno -

Opaske koje sam, tokom godina, slušala o Novosađankama bile su zbir najneverovatnijih utisaka, konstatacija, mišljenja, kratkih "evomojslučaj" pričica, ocena i procena izrečenih i od muškog i od ženskog sveta, a minimalnu veću "učestanost" obezbedili su izrazi "posebne", "samosvesne" i - "teške, brate!". Kad bi u razgovor "ušle" Beograđanke, Splićanke, Dubrovčanke, Banjalučanke - brzo bi se po učestanosti izdvojilo "lepeeeee!" ili "doterane" ili bi im dodavali Kotoranke, Subotičanke...ili žene iz bilo kog grada koji bi im "pao na pamet".
Jedan moj gari novosadski ima teoriju da Novosađanke, bez obzira za koga iz nekog drugog grada da se udaju - ostaju da žive u Nova Sadu, i tvrdio je da je to za njega velika misterija - kako to Novosađankama uspeva...

Dogodilo se, bez ikakvog neposrednog povoda ili plana, da nekoliko dana zaredom sa potpuno različitim ljudima i u potpuno različitom kontekstu - učestvujem u razgovorima o SLOBODI (na slici je prvi ikada nađen zapis te reči, na sumerskom, naravno :)). Govorilo se o neverovatno mnogo "lica i značenja" jedne te iste reči, o slobodi "koja se ima, poseduje", o slobodi "koja se osvaja, različitim sredstvima", o slobodi "u kojoj se jednostavno uživa, koja je odsustvo obaveza", o slobodi "koja je lična, dostignuta tokom sazrevanja", o slobodi "koja je izbor", o slobodi "koja je nužnost", o političkoj, medijskoj, ekonomskoj, religijskoj, filozofskoj, istorijskoj, stvaralačkoj, umetničkoj, naučnoj,......o ljudskoj slobodi. U mnoštvu ljudi koje sam u tim razgovorima imala sreće da sretnem (neke od njih sa zadovoljstvom po prvi put) bio je i jedan fizičar - s njim se naravno razgovaralo o "asimptotskoj slobodi" (slučajno sasvim, najviše zbog reči "asimptota" koja meni tako dobro "ide" uz reč sloboda i zbog deljenja anegdota o teškoćama objašnjavanja "stepena slobode" )

- nije gotovo -

Već par nedelja se i institucije i pojedinci (i žene i muškarci) bave "slučajem predsednice opštine Knić".Situacija koja je u prvi mah izgledala lako rešiva, koja je više ličila na nesporazum i neznanje, pretvorila se u sindrom i paradigmu položaja žene u Srbiji, i kada je i žena političarka, a pogotovu kada to nije.
Pretvorila se u ilustraciju šikaniranja žena o kojima se ćuti, u sliku

Matematika izgleda sasvim neumoljivo.

I daje rezultat koji je sasvim očigledan, a mnogima od nas izgledao odavno tačan, sasvim intuitivno:

Godina 2021 je zanimljiv broj, to se lako da zaključiti nakon samo malo lutanja po internetu - od "Sealab 2021" preko apokaliptičnih osobina koje razni ljudi čitaju u tom broju do strategija koje prave države, banke, svetski finansijski krugovi, proizvodjači IT i raznih novih tehnologija, cela EU u svakom smislu, istraživači i planeri svetskih ekonomskih procesa, demografi i - ini, baš svakorazni. koji prave neverovatan broj strategija za razne oblasti koje će nam oblikovati živote te 2021. Samo treba čitati i vidi se, lako i brzo, koliko puno ima već gotovih strategija za 2021. koje jednostavno - ne poznajemo jer iz raznih razloga kao da nismo dovoljno zainteresovani da "smatramo i razmatramo" kao i drugi ljudi sve i svašta o tome kako će nam izgledati budućnost.

Već deset godina na web strani EDGE postavljaju  se pitanja kojim se, tražeći odgovore, bave razni ljudi.raznih zanimanja, s cele planete.Po jedno pitanje za svaku godinu od kojeg se kreira rasprava, objavi knjiga, podeli raznovrsno znanje, svima dostupno. (Blagosloven nam internet bio, danas i doveka ! :))

Ne

gost autor:  Centar za praktičnu politiku, Dragan Popović

APEL UPOZORENJA DEMOKRATSKOJ JAVNOSTI

Pozivamo demokratsku javnost da se svim demokratskim i legalnim sredstvima suprotstavi autoritarnim tendencijama u državi i da se angažuje na sprečavanju daljeg urušavanja nezavisnih institucija, vladavine prava i demokratije u Srbiji.

Predstavnici vlasti nastavljaju hajku na Zaštitnika građana Sašu Jankovića koristeći sve grublji i sve neprimereniji jezik. Zakon o Zaštitniku građana propisuje postupak za razrešenje i predstavnici vlasti u Parlamentu uvek mogu pokrenuti taj postupak i razrešiti Sašu Jankovića. Uslov je, naravno, da prvo dokažu da Saša Janković nestručno i nesavesno obavlja svoj posao.

Dan Evrope slavi se 9.maja od 1986. godine, kao sećanje  na 9.maj 1950. kada je usvojena Deklaracija koju je predložio francuski ministar spoljnjih poslova Robert Schuman

"...It proposes that Franco-German production of coal and steel as a whole be placed under a common High Authority, within the framework of an organization open to the participation of the other countries of Europe. ..."

Sve o Evropi može se pročitati u (sad već prilično čuvenoj brošuri) "Evropa u 12 lekcija"

ili u "Kratkoj istoriji Evrope", po dekadama od 1945. do danas.

A skoro sve informacije o Evropi mogu se naći na odličnoj web strani "The EU at a glance" .

Prva dokumenta vezuju se za dvojicu ljudi, Jean Monnet i Robert Schuman slove za utemeljivače današnje Evrope i nezaonilazni su u svim tekstovima, pregledima i istorijskim osvrtima na poslednjih 63 godine Evrope.

Čuveni su i citati koje je izrekao Monnet i koji su o njemu izrečeni:

"There is no real peace in Europe, if the states are reconstituted on a basis of national sovereignty. (...) They must have larger markets. Their prosperity is impossible, unless the States of Europe form themselves in a European Federation." — Jean Monnet (1943)

"There is no future for the people of Europe other than in union." — Jean Monnet

"Nothing is possible without men; nothing is lasting without institutions." — Jean Monnet

"People only accept change when they are faced with necessity, and only recognise necessity when a crisis is upon them." — Jean Monnet

"[Monnet was] someone with a pragmatic view of Europe's need to escape its historical parochialism." -Dean Acheson 

"Building Union among people not cooperation between states"

Credited with coining the phrase "Arsenal of Democracy" which was used by, and credited to, Franklin D. Roosevelt