RETHINK,  REDESIGN,  REBUILD

je tema, slogan, duh i ideja ovogodišnjeg Svetskog Ekonomskog Foruma (SEF):

 The 40th anniversary of the Annual Meeting is a defining moment for world leaders as they meet under the theme "Improve the State of the World: Rethink, Redesign, Rebuild". Over 2,500 leaders from over 90 countries representing business, government and civil society will work together on pressing challenges. "We must look at the Meeting in the context of what's happening in the world and we see that the present system of global cooperation is not working sufficiently,"

Improve the State of thr World - Svetski ekonomski forum 2010, Davos, Švajcarska

Poslednja januarska nedelja 2010. biće obeležena godišnjim sastankom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

WEF (ili SEF) ima zanimljivu istoriju koju vredi prelistati na internet stranici na koju vodi ovaj link.

Kretanjem po X-osi, a sve gledajući "unazad" možda bude jasnije koliki je i kakav uticaj ovog Foruma od 1970., kad se osniva, pa sve do danas.Kontekst u kom su se donosile pojedine odluke na godišnjim sastancima važan je taman toliko koliko i posledice odluka koje su se donosile.

Ovaj tekst je pokušaj "skice za kontekst" u kom SEF (WEF) predlaže - Promišljaj, Preobliku, Popravljaj.

ili

- post o volji za glasinama i širenjem straha, o lakoći naše sklonosti ka glasinama i o ponekad neverovatnoj lenjosti da svima dostupne činjenice sami proverimo i tako se sa glasinama izborimo -

Ima taj "tekst" (citiran u ovom tekstu) o vakcinama koji "kruži" internetom, ni prvi ni poslednji sastavljen od potpunih, očiglednih laži, lupetanja, izmišljanja i laganja, kojim (gle čuda!) dobija na uverljivosti, hrani razumljiv strah roditelja od sadržaja vakcina  koje treba dati detetu različitog uzrasta, od novorođenčeta do poslednje revakcinacije, tekst koji može naneti neprocenjivu štetu jednoj oblasti za koju bi moralo da važi : "daj jasnu, nedvosmislenu, proverljivu činjenicu o vakcini koju treba da dam svom detetu".

Jer neverovatno veliki broj roditelja do kojih širinom interneta dospe ovakav tekst imaju zebnju kao prvu reakciju i zastrašeni se pitaju "ima li tu nešto?".

Nema.

Ali su činjenice protiv percepcije uvek sasvim nemoćne. Strah pokazuje potpunu otpornost na racionalna, proverljiva objašnjenja jer je sumnja u valjanost vakcina koju izaziva briga za dete takva i tolika da svako onaj ko pokuša da dokaže da je izmišljotina nešto što je očigledno da je laganje, može samo da upozna svu dubinu bespomoćnosti nad smanjivanjem ili uklanjanjem štete koju ovakvi tekstovi već čine ili tek mogu učiniti.

Zato mi i nije namera da bilo koga činjenicama razuverim, to je i nemoguć i neproduktivan posao, niti smatram etičkim da se u suprotstavljanju ovakve izmišljotine ponudi druga izmišljotina, namera mi je da kroz nekoliko rečenica otvorim dijalog (ako je i to moguće) o razlozima i motivima koji nas od pitanja "koliko puta smo slagani o nečemu važnom?" dovede do stava "uvek!" kojim smo onda očigledno spremni da poverujemo u "ćelave, bele laži" koje kao glasine dolaze iz raznih izvora i stiču "uverljivost" upravo širenjem "od usta do usta" kao što to glasine čine od kada je ljudi.

- post posvećen SAJMU KNJIGA, sa  predlozima za prevod nekih autora i njhovih knjiga, a do sledećeg Sajma knjiga u Beogradu 2009., verujem da su ti prevodi iz kategorije "neće da se baci i ne može da škodi", i da ne bi bilo loše da se čitaju i na našem jeziku -

Ako pažljivo slušate ljude primetićete da kao da nekako VOLE da daju sud o pojedinim temama i  stvarima, smatraju da (naravno!) na svoj sud imaju pravo i izriču ga često s lakoćom koja ponekad zapanjuje. Ništa "možda...", nema "čini mi se.." ili "mislim da sam čitao/la...", a nikako ili sasvim retko "ne znam, nemam stav, ček` da vidim...". Manje-više svi ti sudovi imaju nekakve veze ili sa moralom ili sa politikom ili sa nekakvom "socijalnom dimenzijom" ili sa religijama, pravima i pravdom. Sledeća stvar koju možete primetiti je da posle izricanja suda o nečemu (nekome, ičemu) teško da može biti ikakvog dijaloga među sagovornicima, nekako stvari postaju "lične" (bez prave potrebe) i u suštini - komunikacija o onome što je predmet suda - prestaje.

ĐAVOLJA VAROŠ

Đavolja varoš - vest B92- izvor

Danas je poslednji dan glasanja na internetu za 7 prirodnih svetskih čuda.

Glasajte za čudo prirode, a u Srbiji, kod Kuršumlije.

Stvarno je čudesno...

* - kao u "Ribanje i ribarsko prigovaranje", naslova fine knjige Petra Hektorovića iz 1568. (objavljene, naravno u Veneciji) u kojoj pripovedač sa još dva ribara tri dana čamcem ribari i obilazi ostrvlje Hvar, Brač i Šoltu i razgovara, peva, sluša, ćuti, zapisuje, ... uživa, ostavljajući nam knjigu punu dvanaesteraca koje je jako teško "ugurati" u bilo kakvu poznatu "kjniževnu formu", a tako je, otprilike i sa strategijama, i nauka i umetnost su i dovoljno su retke da bi ponekad izgledale kao pravo čudo i dovoljno smo im skloni da bi trebalo da budu česte i znanje o njima je dovoljno dugo među nama, pa zato mislim da zaslužuju malko razgovaranja -

Strategije, strateško mišljenje, strateški prilaz temama, problemima, planovima i ostvarenjima ciljeva poznate su ljudima otkad je i ljudi, a opet - izgledaju ponekad i vrlo tajnovito, magično, izgledaju kao kakvo "posebno znanje" davano samo odabranima.

Često se kod ljudi, zato što su im nepoznate nečije tuđe strategije javlja jedan oblik "magičnog mišljenja" koje svoje sopstveno neznanje o nečijim strategijama "upakuje" u "teorije zavera" (koje su inače vrlo prijemčive, slatke i lake za poverovati, što ljudi, mahom i - čine).

Poreklo reči "strategija" objašnjava se spajanjem dveju reči - stratos, što znači "vojska" i ago, što znači voditi, upućivati, kretati se.

Devojčicom se rodiš, ženom postaneš, najčešće onom i onakvom kakvo društvo u kom se rodiš smatra da treba da budeš.

I dečakom se rodiš, a muškarcem postaneš, onakvim kakvo društvo u kom se rodiš smatra da treba da budeš. I samo liči da ne možeš da biraš ni jedno ni drugo.

A u stvari samo jedno stvarno ne možeš da biraš - to da li ćeš se roditi kao devojčica ili kao dečak.
Ali da li ćeš stvarno postati pravo ljudsko biće, žena ili muškarac svejedno , to ipak biraš. I to je izbor s kojim živiš i ti i svi oko tebe, ali je - izbor. Slobodan.

"Док други објашњавају живот, ти махни руком и одживи га."

Mika Antić, koji još uvek negde "šašav, leti i živi".

"To je bilo pre mnogo miliona godina. Beskrajno sam cenio vaše pokušaje da mi ulijete olovo u noge, kao onim lutkama od kaučuka koje se uvek uspravljaju."

Gallipoli je poluostrvo, kopno uz Dardanele (ime potiče od grčkog Καλλίπολις - "divan grad"), a Siachen je glečer, drugi najveći na svetu na tromeđi izmeđi Pakistana, Kine i Indije (ime potiče od kineskog i indijskog सियाचीन - "mesto ruža")

Šta zajedničko imaju (ako imaju) Galipolje i Siačen?

Rat.

Ili - još bolje - rat na ta dva mesta je paradigma koliko svaki rat ipak pokaže sopstveni besmisao i kako ta činjenica nikada (naravno) neće sprečiti ljude - da ratuju. Uvek će biti razloga, povoda i motiva, bez obzira na primere poput Galipolja i Siačena.

ili

- o nekim razlozima zašto je "Maestro i Margarita" najlepša ljubavna priča i "novela famosa" XX veka -

ili

- МИХАИЛ АФАНАСЬЕВИЧ БУЛГАКОВ i reči o slobodi, herojstvu, ljubavi i smrti, reči koje izgovara lekar i pisac, sužanj i pobunjenik, satiričar i liričar, dvostruki čovek samo prividno izgubljen u komplikovanoj priči, u dvostrukom romanu koji je ništa više do metafora o traganju za jednostavnošću, za "sancta simplicitas" kojom je sve "jednostavno baš onoliko koliko treba da bude, ali nikako jednostavnije od toga" (A.E.) -

ili

- "Свежесть бывает только одна – первая, она же и последняя", a sve stvari koje nemaju ime, nemaju ni realnost i mogu da postoje samo u fantastičnim snovima u kojima žive i imaju ime zveri poput Behemota i Leviatana -

Ljudi ponekad zaboravljaju da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju da jesu...i to je najveća, ako ne i jedina draž svih stvari.

Onima koji to neće da vide ne vredi pokazivati slike, ne vredi im čak ni pričati o slikama, već treba uzeti pregršt reči, hrpicu boje i pramenove podeljenog sna, treba ćutati i od svega toga samo napraviti sliku, napraviti realnost....i tada će biti glasnih koji će vikati "ne postoji ta napravljena slika, ne postoji, ne postoji!", ali i onda treba u ćutnji kupovati kale (ili kakvo drugo cveće) i iz zahvalnosti ih poklanjati ljudima koji umeju da sanjaju.Ljudima trebaju - bajke, trebaju im toliko snažno da najčešće nikako ne bi priznali koliko su im sve bajke, legende, mitovi, fantastične priče i opisi svege što ima ime, a ne postoji, koliko im je to sve nesavladivo potrebno da bi svakodnevica imala - boje. Sve boje čežnje.

ili

. par crtica o Petrovaradinskoj tvrđavi ili Varadinu (ili Péterváradi vár, Peterwardein) koja se ustvari zove - Đava (ne znam tačno kako se to "Đava" pravilno piše, ali znam kakva je, kolika je i koliko je snažno to ime i profil njene siluete uzdignute na 40 metara visokoj steni nad Dunavom duboko i neizbrisivo otisnut u svima nama sa leve i desne strane Dunava, u Nova Sadu i u Petrovaradinu) - 

Prvo se živelo na - Đavi, tako tvrde istorijski i arheološki artefakti. Današnji Novi Sad se  pominje u XVI veku, Gerardius Mercator beleži naselje pod imenom "Bistritz", kasnije se naziva imenom "vodeni grad" nastao na mostobranu preko puta Đave (gradili ga mnogi mi, razni i šareni), sve dok nije 1.februara 1748. Elibertacijom dobio svoje današnje ime (jedno od mnogih, na više jezika) i status slobodnog kraljevskog grada. Svaki momak Fruškogorac (tako kažu) nije se mogao oženiti dok nije napravio "novi sad" (novo grožđe, novi zasad loze).

Dočim - na Đavi i oko nje su ljudi živeli, kokanda, oduvek. Dokazi o praistorijskim naseljima sežu do 4500. g. pre n.e., (a verovatno i ranije, razne ljudske fele nastanjuju ovu hrid, lepo mesto za život, rekla bih).

Đava, kakvu je danas poznajemo, izgrađena je tokom XVII i XVIII veka po ideji i planovima francuskog maršala Sébastien Le Prestre, Seigneur de Vauban kasnije Marquis de Vauban (15 May 1633 – 30 March 1707)

On je nikada nije video.

Možemo mu samo reći "Voban, gari, miran budi gde god da si, odličnu si građevinu smislio!"