RETHINK,  REDESIGN,  REBUILD

je tema, slogan, duh i ideja ovogodišnjeg Svetskog Ekonomskog Foruma (SEF):

 The 40th anniversary of the Annual Meeting is a defining moment for world leaders as they meet under the theme "Improve the State of the World: Rethink, Redesign, Rebuild". Over 2,500 leaders from over 90 countries representing business, government and civil society will work together on pressing challenges. "We must look at the Meeting in the context of what's happening in the world and we see that the present system of global cooperation is not working sufficiently,"

Improve the State of thr World - Svetski ekonomski forum 2010, Davos, Švajcarska

Poslednja januarska nedelja 2010. biće obeležena godišnjim sastankom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

WEF (ili SEF) ima zanimljivu istoriju koju vredi prelistati na internet stranici na koju vodi ovaj link.

Kretanjem po X-osi, a sve gledajući "unazad" možda bude jasnije koliki je i kakav uticaj ovog Foruma od 1970., kad se osniva, pa sve do danas.Kontekst u kom su se donosile pojedine odluke na godišnjim sastancima važan je taman toliko koliko i posledice odluka koje su se donosile.

Ovaj tekst je pokušaj "skice za kontekst" u kom SEF (WEF) predlaže - Promišljaj, Preobliku, Popravljaj.

Dan Evrope slavi se 9.maja od 1986. godine, kao sećanje  na 9.maj 1950. kada je usvojena Deklaracija koju je predložio francuski ministar spoljnjih poslova Robert Schuman

"...It proposes that Franco-German production of coal and steel as a whole be placed under a common High Authority, within the framework of an organization open to the participation of the other countries of Europe. ..."

Sve o Evropi može se pročitati u (sad već prilično čuvenoj brošuri) "Evropa u 12 lekcija"

ili u "Kratkoj istoriji Evrope", po dekadama od 1945. do danas.

A skoro sve informacije o Evropi mogu se naći na odličnoj web strani "The EU at a glance" .

Prva dokumenta vezuju se za dvojicu ljudi, Jean Monnet i Robert Schuman slove za utemeljivače današnje Evrope i nezaonilazni su u svim tekstovima, pregledima i istorijskim osvrtima na poslednjih 63 godine Evrope.

Čuveni su i citati koje je izrekao Monnet i koji su o njemu izrečeni:

"There is no real peace in Europe, if the states are reconstituted on a basis of national sovereignty. (...) They must have larger markets. Their prosperity is impossible, unless the States of Europe form themselves in a European Federation." — Jean Monnet (1943)

"There is no future for the people of Europe other than in union." — Jean Monnet

"Nothing is possible without men; nothing is lasting without institutions." — Jean Monnet

"People only accept change when they are faced with necessity, and only recognise necessity when a crisis is upon them." — Jean Monnet

"[Monnet was] someone with a pragmatic view of Europe's need to escape its historical parochialism." -Dean Acheson 

"Building Union among people not cooperation between states"

Credited with coining the phrase "Arsenal of Democracy" which was used by, and credited to, Franklin D. Roosevelt

"Više od 40 gradova i opština Srbija večeras će se pridružiti globalnoj akciji Svetskog fonda za prirodu (WWF) za očuvanje životne sredine "Sat za našu planetu" simboličnim isključivanjem rasvete i dekorativnog osvetljenja na jedan sat.

Do sada su se pozivu za učešće u akciji Svetskog fonda za prirodu odazvale lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća i kompanije u više od 40 gradova Srbije, koji će isključiti osvetljenje od 20.30 do 21.30 sati, navodi se na sajtu te organizacije.

Akciju su podržali Beograd, Aranđelovac, Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bečej, Beočin, Bogatić, Bor, Čačak, Ćićevac, Dimitrovgrad, Donji Milanovac, Ivanjica, Kanjiža, Kovačica, Kragujevac, Kraljevo, Kula, Majdanpek, Niš, Novi Bečej, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Senta, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Surdulica, Trstenik, Valjevo, Varvarin, Veliko Gradište, Vranje, Zaječar i Zrenjanin.

- danas, 19. novembra obeležava se Međunarodni Dan Muškaraca u preko 50 zemalja sveta, osmišljen da slavi i podseti na polovinu čovečanstva o kojem postoje predrasude i stereotipi baš kao i o drugoj polovini, da se obrati pažnja na muškarce kojima je takođe unapred namenjen model, zahtevan model koji ćesto zahteva nemoguće od ljudskih bića samo zato da bi okolina kazala "e, to je pravi muškarac!", a moj predlog je da danas sretnemo nekog muškarca i da mu kažemo da je "pravi" da ga pitamo "kako si?" i da se zajedno podsetimo da je svaka muka manja kad se podeli, kao što je i svaka sreća kad se podeli - veća"   

Kažu stare priče da je najveća prevara đavola u priči o paklu u moći da ubedi ljude da - pakao ne postoji, ili u jednoj od varijacija iste tehnike "prevara" da su pakao drugi, ne mi. I još kažu da je svaki đavo - u detaljima,

"Detalj"u koji nas je "neki đavo" tako usput uverio je da muškarci tokom života i ne mogu biti diskriminsani, da je sva društvena moć koja im je namenjena sasvim dovoljna da provedu život bez teskoba i nepravdi koje su poznate ženama.

Vreme je za rušenje takve zablude, za razgovor o svemu i svačemu što bi valjalo menjati u modelu namenjenom muškima.

Jer ja kažem da je život upravo u detaljima i da je lakoća stereotipa (kojima smo, kao ljudi tako beznadežno skloni!) i u tome da - diskriminacija muškaraca ne postoji, da je muškarcima sasvim sve OK i da su muški samo izvor diskriminacije drugima, da su nasilni zbog fizičke snage, da su neosetljivi, da ne umeju da govore o svojim emocijama, da su sebični, da nemaju sposobnost empatije, da ne umeju sa decom, da su nestalni, nepouzdani, čitav spisak uvredljivih, diskriminatornih opaski nam prečesto "sleće" sa usana za muškarce, slično kao i za žene.

“Tekst koji sledi je moj pokušaj da se zajedno setimo jednog čoveka za kog smatram da zaslužuje nagradu, nešto nazvano po njemu

Stalno svima ima nešto preče i nešto važnije ili «nije vreme». Ta je ideja samo jedan od mnogih razloga pisanja ovog teksta. Manji i nevažniji."

Novosadska ZmaJovina gimnazija imala je sedamdesetih (i kasnijih) godina prošlog veka profesora Dimitrija Zekavicu, predmet srpskohrvatski

New Year's Countdown & MySpace Layouts

Srećna Nova Godina!

Svakodnevno smo svedoci svakoraznih primamljivih ponuda, od onih da se kupi "baš ovaj i samo ovaj proizvod", preko drugih da se "upiše baš ta i samo ta škola" do čuvenih (i uvek čitanih!) "malih oglasa", sasvim posebno štampanih ili štampanih kao deo novina, gde je na ponudu sve, od igle do lokomotive, od svake robe do svake usluge.

Mi, već više od stotinak godina (ako ne i koji vek duže), žiivmo civilizaciju - ponuda.

U nedavnom razgovoru kojem su učesnici bili stručnjaci koji "žive od načina kojim se nešto nudi", a koji se bavio "ponudama", čula sam zanimljiv stav, izrečen od jednog sjajnog sagovornika:

- "Do pre stotinak i nešto godina, ponudu u današnjem smislu reči imale su samo - crkve, mene kad pitaju o pravom istorijskom početku današnjih ponuda, ja uvek kažem: Martin Luter i njegove teze okačene na crkvena vrata, bez obzira što znam da ponude možeš naći od vremena u kojem su ljudi počeli da prave pisane materijale o bilo čemu"

Zanimljiva stvar - ljudska potreba za ponudama i ljudska sklonost da se, kroz ponude, pisane ili nepisane, prvo razmenjuju "privlačnosti" sadržane u slici ponude, a tek potom - sam sadržaj ponude (u kojem ništa ne mora biti privlačno).

Internet je prepun duhovitih, kreativnih, satiričnih parodija o ponudama, kao što je i prepun sasvim "ozbiljnih" sadržaja o - ponudama, raznih vrsta, toliko i tako da se pojavljuju iznosi zarada od onoga što se na internetu "nudi" kao oglas za bilo šta.

S tim u vezi, ja sam na internetu naišla na jednu - izvanrednu ponudu:

TEDx Novi Sad je nezavisni TED događaj, sličan mnogima širom sveta, a ove godine bilo mi je i užitak i čast i privilegija da dobijem od njih poziv da prozborim koju o njihovoj ovogodišnjoj temi "Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani."

Pogodilo se da je pre neki dan završena montaža snimaka i zato danas, na Dan ljudskih prava imam priliku da delim ovaj događaj sa svima i sa koga god zanima.

Mojih 13 minuta posvećeno je jednom ženskom snu, jednom snu o dijalogu kojim se može što-šta i svašta i stvoriti i promeniti, jednom razgovoru za koji mi se čini da bi mogao postati razgovor od koga se mnoga dobra mogu desiti.

TEDx Novi Sad ima pravilo i o kratkom razgovoru sa učesnicima koji se objavljuje zajedno sa snimkom nastupa i ovde ga prenosim u celini, sa linka na početku ovog teksta.

- šta je ŠTA na računu za struju i ŠTA u stvari poskupljuje, kad poskupljuje? -

Ko god je ikad i igde bio nadležan za oblik, sadržaj i izgled računa za struju dobio je pitanje "šta je ŠTA na tom računu i zašto je tako teško napraviti jasan, pregledan i svima čitljiv račun za struju?". O pitanju o "angažovanoj snazi" i da ne govorim, Pitala sam sve vlade, sve ministru, sve agencije, sve državne sekretare, pomoćnike, bilo koga ko je nadležan da odgovori na to pitanje za vreme dok sam ja imala i imam obavezu i nadležnost da takvo pitanje - postavljam.(i nisam bila jedina s tim upitom)

I - odgovora još uvek nema.

Tako mi je (uz znakove pored puta, malo ću posle i o tome, moja pitanja o natpisima na tim znakovima traju koliko i pitanja o računu za struju) dakle, tako mi je račun za struju svojevrsna paradigma o svim našim poslovima koji se mogu obaviti, koji su na opštu korist, koji su u prilog kontroli javnih finansija, ali se ipak - NE obavljaju.

Tako da pri svakom poskupljenju struje nastaje dodatno pitanje - ŠTA u stvari poskupljuje?

Ako ne znamo jasan i tačan odgovor na osnovno i dodatno pitanje - možda ćemo svi imati sasvim bezrazložnu reakciju da je u pitanju samo neosnovano "otimanje para", mada se u stvari radi o sasvim opravdanom i razumnom određivanju cene, a problem je što zbog nejasnog računa za struju ostajemo u neznanju - cene čega?

14.11.1960, odlukom suda, Ruby Bridges je jedna od šestoro dece koja su krenula u američke škole, do tog trenutka rezervisane samo za belu decu, a u školu je išla u pratnji US maršala (šerifa) zbog ogromnog protivljenja stanovništva i protesta roditelja bele dece u Nju Orleansu gde je počeo program "integrisanih škola" zamišljenih da u njih idu sva deca, bez obzira na boju kože ... roditelji bele dece su pretili ispisivanjem svoje dece, a nastavnici i učitelji odbijali su da rade u nastavi u učionicama sa crnom decom, svi osim Barbare Henri iz Bostona koja je Ruby učila sve predmete ...
Pre samo 50 godina ... jer ništa ne može zaustaviti ideje čije je vreme došlo..