Sve nesrećne porodice liče jedna na drugu (tu je veliki književnik bio potpuno u krivu), sve nesrećne porodice dele patnju, život u nasilju jednih nad drugima, život u kome te neko "tvoj" omalovažava, ponižava, kinji, maltretira, tuče, bije, šamara jer je fizički jači ... i nije važno da li si žena, muškarac, dete ili starija osoba - svi mogu biti žrtve nasilja i svi, katkada, bivaju nasilnici ...

Danas se obeležava Dan borbe protiv nasilja nad ženama, borba protiv volje za nasiljem utemeljene u običajima, takozvanoj tradiciji, u vekovnom podređenom položaju žene i u opravdavanju i nalaženju razloga za nasilje.

Niko nema pravo na nasilje nad drugim ljudskim bićem i niko ne mora svoj život da provede u patnji, strahu i nesreći od nasilja.

Zakonom je porodično nasilje zabranjeno i kažnjivo, ali ga još uvek previše ima, zakonom je  propisano da nasilje nije privatna stvar, da je svako nasilje odgovornost nekoga u društvu, i koliko nam nedostaju snažne institucije toliko nam nedostaje i sav naš komšiluk, naša okolina, naši prijatelji i poznanici koji umeju glasno da kažu "sram te bilo, siledžijo! i m'rš iz našeg sokaka kad n'umeš čovekom da budeš ni sa svojima ni sa tuđima"

Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je nasilje - sramota i bruka.
Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je u srcu svakog nasilja ogroman strah koji se nasiljem skriva i da i nasilnike tog straha oslobodimo.
Nedostaje nam da se ne zgražavamo nad nasiljem (jer zgražavanje ume da zaglupljuje) već da uvidimo i usvojimo da je svaka volja za nasiljem nemoralna, da je svako nasilje jedna ničim opravdana bruka i sramota od ponašanja.

Odnedavno vrlo efikasno razgovore kojima se stvaraju saveznici za ravnopravnost i ravnomernost započinjem ili vodim sa predlogom:
"Daj listu kojom si diskriminisan samo zato što si muškarac, daj postupke kojima te diskriminišu samo zato što si muškog pola"

Na kratkoj listi odgovora koje sam dobila stoji (ako bilo kome izazove smeh ili podsmeh, pročitajte dva puta):

1.ne mogu da se zaposlim kao sekretarica
2.moram

Sve što ste (možda) ikada hteli da znate o "SOCIALNOMICS" za početak je napisao nekad-bio-kuki

Zaštitinik građana/građanki je nezavisna institucija (često se zove i "ombudsman") čije su nadležnosti određene odgovarajućim zakonom, a osnovni cilj mu je zaštita građana (građanki, dece, poreskih obveznika, svih) od loše državne uprave.Ova institucija  postoji u 130 zemalja sveta, a njihova funkcija je da ispituju "da li je državni

- prilog za razgovor o nama - 

Kad se (i ako se) uopšte razgovara o SFRJ, teme tog razgovora su mahom sledeće tri:

1. raspad (tragičan i strašan) i teorije zavera vezane za raspad

2. nostalgija vezana za ljude, prostore, pejzaže, muziku  koje je neko voleo i poznavao u toj državi

ili (najopštije) 

3. utisci o tome kako se "tada

- ponekad se dobre promene dogode prvo u jeziku, kao odraz želje za stvarima koje samo pokušavaju da postoje u realnosti, ali ih u stvari nema, a ponekad traženje i nalaženje svih smešnih strana nekog i nečijeg jezika uspe da otkrije koliko je velik i prazan mehur od sapunice koji takav jezik naziva realnošću ... kako bilo da bilo, igre  jezikom uvek imaju početak i seme u mnogo dobrog duha i još bolje upotrebljenog znanja -

Primera za sjajne "igre jezikom" ima svuda i ima ih koliko god nam volja da tražimo, neki su literatura, neki predmet lingvističkih istraživanja, neki pokazuju "spontanost" stvaranja jezika radi igre same, primera je zaista - bezbroj.

Mene je našao jedan primer koji je naveo Petar Milosavljević, u izvodu teksta koji prenosim (s dozvolom) i potpisanog grupom poznatih novinarskih imena.

Tekst se bavi novinarskom, zanatskom, znalačkom obradom jezika koji uveliko koristi "finansijska elita", a sadržajem teksta su se potrudili da sve to što i kako govore oni koji sami sebe smatraju "finansijskim znalcima" za oblast finansija"sastave" tako da izgleda i da bude - novinarski tekst.

Zašto je ova, na prvi pogled, samo "jezička igra" tako zanimljiva?

26. avgusta 1789 godine doneta je u Francuskoj Deklaracija o pravima čoveka i građanina, a 159 godina kasnije 10.12.1948 doneta je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Još 27 godina kasnije donet je 1975 u Helsinkiju akt sa čuvenom "trećom korpom" o ljudskim pravima

 Francuska deklaracija o pravima čoveka i građanina

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima  

ili

- post o volji za glasinama i širenjem straha, o lakoći naše sklonosti ka glasinama i o ponekad neverovatnoj lenjosti da svima dostupne činjenice sami proverimo i tako se sa glasinama izborimo -

Ima taj "tekst" (citiran u ovom tekstu) o vakcinama koji "kruži" internetom, ni prvi ni poslednji sastavljen od potpunih, očiglednih laži, lupetanja, izmišljanja i laganja, kojim (gle čuda!) dobija na uverljivosti, hrani razumljiv strah roditelja od sadržaja vakcina  koje treba dati detetu različitog uzrasta, od novorođenčeta do poslednje revakcinacije, tekst koji može naneti neprocenjivu štetu jednoj oblasti za koju bi moralo da važi : "daj jasnu, nedvosmislenu, proverljivu činjenicu o vakcini koju treba da dam svom detetu".

Jer neverovatno veliki broj roditelja do kojih širinom interneta dospe ovakav tekst imaju zebnju kao prvu reakciju i zastrašeni se pitaju "ima li tu nešto?".

Nema.

Ali su činjenice protiv percepcije uvek sasvim nemoćne. Strah pokazuje potpunu otpornost na racionalna, proverljiva objašnjenja jer je sumnja u valjanost vakcina koju izaziva briga za dete takva i tolika da svako onaj ko pokuša da dokaže da je izmišljotina nešto što je očigledno da je laganje, može samo da upozna svu dubinu bespomoćnosti nad smanjivanjem ili uklanjanjem štete koju ovakvi tekstovi već čine ili tek mogu učiniti.

Zato mi i nije namera da bilo koga činjenicama razuverim, to je i nemoguć i neproduktivan posao, niti smatram etičkim da se u suprotstavljanju ovakve izmišljotine ponudi druga izmišljotina, namera mi je da kroz nekoliko rečenica otvorim dijalog (ako je i to moguće) o razlozima i motivima koji nas od pitanja "koliko puta smo slagani o nečemu važnom?" dovede do stava "uvek!" kojim smo onda očigledno spremni da poverujemo u "ćelave, bele laži" koje kao glasine dolaze iz raznih izvora i stiču "uverljivost" upravo širenjem "od usta do usta" kao što to glasine čine od kada je ljudi.

gost autor:  Centar za praktičnu politiku, Dragan Popović

APEL UPOZORENJA DEMOKRATSKOJ JAVNOSTI

Pozivamo demokratsku javnost da se svim demokratskim i legalnim sredstvima suprotstavi autoritarnim tendencijama u državi i da se angažuje na sprečavanju daljeg urušavanja nezavisnih institucija, vladavine prava i demokratije u Srbiji.

Predstavnici vlasti nastavljaju hajku na Zaštitnika građana Sašu Jankovića koristeći sve grublji i sve neprimereniji jezik. Zakon o Zaštitniku građana propisuje postupak za razrešenje i predstavnici vlasti u Parlamentu uvek mogu pokrenuti taj postupak i razrešiti Sašu Jankovića. Uslov je, naravno, da prvo dokažu da Saša Janković nestručno i nesavesno obavlja svoj posao.

रामायण 

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita