Razmisljam ovih dana o inspiraciji, pokusavam da je razumem da bih se jos vise divio tom najcistijem izdanku ljudske duse. 

Kako bi zivot izgledao kada bi konstantno bio pracen muzikom u tvojoj glavi? 

I sad kao neko dobije posao u firmi koja radi monitoring ljudskih zivota preko nekih kamera integrisanih u klijenta i njegov zadatak je da mu pusta muziku prema situaciji u kojoj se ovaj nalazi. Kao u filmu ...

al ga je pokidao Ambrozic ovde ... svaka mu cast!

U ovom gradu su bila i gora vremena, ali je uvek bilo i neke nade. I dalje verujem da ljude niko ne može da zameni, osim drugih ljudi, pa mi je jasno da su Branko Vukojević, Fleka, Đole Trip, Saša Mikrob, Robert Klajn, kao i Kosta, svaki za sebe i na svoj način donosili bogatstvo doživljaja grada i sveta, što smo sa njihovim odlascima u međuvremenu izgubili. Po njima se naše ulice nikad neće zvati, ali ćemo ih mi u sebi krstiti njihovim imenima kad god prođemo tamo gde smo sa njima stajali i sedeli.
U međuvremenu,

Posto ce mi uskoro biti rodjendan za koji nikada nisam mario, zeleo bih da umesto poklona i cestitki posvetim nesto nasim klincima. Ustvari zeleo bih tacnije da vam skrenem paznju na nesto.

Znam da mnogi znaju ovu pricu ali kao sto se covek vraca dobroj knjizi, tako bih se i ja, uz vase dopustenje, vratio ovoj predivnoj bajci Oskara Vajlda (eng. Oscar Wilde).

Ako nadjete vremena (I ako mislite da je prikladna) procitajte je nekom detetu i provedite trenutak sam njim.

Znaci ce mu. 

Ako zelite da za nesto manje od tri sata kompletno razbistrite sliku o tome sta se desavalo i sta ce se u buducnosti desavati vezano za svetske ratove, pogledajte remek delo Stenlija Kramera "Judgment At Nuremberg".

U poslednje vreme me jako mrzi da pisem, a imam dosta toga da kazem. Pocinjem da se preispitujem (ili je u pitanju lenjost) ... sta ce ti to da lajes, boli te patka, neko ce se uvrediti, mozda nije vredno truda, ko ce sad da se preyebava sa dezurnim bilmezima sa bloga i td.

 a cemu se pridaje paznja na nekim drugim sajtovima ...

Ovu Milanovu stvar sam cuo u filmu o Limunovom Drvetu od nekog njegovog ortaka. Pesma je nastala 1975 i nikada nije snimljena. Svirao sam je nedavno na par mesta ali nikada nije naletela na veliko interesovanje. To je zato sto sam je verovatno lose svirao. Nesto mi doslo da podelim sa vama tu moju losu svirku i da se setimo jednog velikog coveka.

znaci,  jos samo veceras za vas ... svira spira (glas iz pozadine: "oprosti mu boze, on ne zna sta radi".)

Cekaju te dole taksisti kod jata ...

Ne sipamo ispod tri litre ... 

Vecno