Ovo što ću vam sada reći mogu samo prijateljima, porodici i vama ovde da kažem, da pokušam da olakšam sebi muku, i ne postoji mislim ništa drugo što bih mogla da uradim.

Kao što svi dobro znamo, računi se moraju plaćati do 10, 15, 20. u mesecu, kako koji. Od svih računa koje pošteno i na vreme plaćam, uključujući i TV pretplatu (dobro, hajde, znam da sam magarac), dva mi stigne pre 20. u mesecu. Komunalije sam dobila pre dva dana. Račun za struju za januar uopšte još uvek nisam dobila.

Ko zakasni plaća naravno kamatu. Recimo 20 dinara, ili tako nešto... To je stvarno smešno - 20 pišljivih dinara. Pa 20 dinara zato što nisam na vreme platila gas, jer mi nije stigao račun pre 15. februara, pa 20 dinara za telefon jer mi je račun stigao 18. februara... Pa nije ni to strašno, jel? Šta je 60 dinara? Pa tako svakog meseca... Ali hajde, nije ni to tako strašno? Pa tako cela moja zgrada... Nije i dalje strašno?

Pričam sinoć na Exitu sa nekim ljudima i ne veruju mi kada kažem da nisam uopšte, ali baš uopšte, u toku sa političkim dešavanjima u zemlji. Nemam pojma ni od prilike šta se dešava. Domaće dnevno-političke vesti nisam gledala/čitala/slušala jedno dva meseca, baš uopšte. Do te mere da dok prebacujem programe uhvatim džingl za vesti, na sekund pomislim "hajde makar da čujem naslove", čujem nešto kao "izjavio je danas" i već u sledećoj sekundi ipak prebacim na Nacionalnu geografiju. Ali pazite, ovo "danas" nije uopšte nebitno, nije to zezanje da li je izjavio danas ili juče. A najviše volim kad mi kažu još preciznije da li je izjavio jutros ili u podne, pre ili posle ručka. Jel podrignuo pre izjave ili nije.

Evo sinoć mi prijatelji govore nešto kao Boris Tadić, Seka Aleksić, Palma, vlada... I da vam kažem, tako mi zvuči da sada još manje želim da znam.

Priča o tome da je Exit festival facebook stranica hakovana preplavila je domaće medije u ponedeljak uveče, a zatim i u utorak. Skoro u svim izveštajima izostala je informacija o tome da ovo definitivno nije usamljen slučaj i da se tokom prethodne dve nedelje ovo isto dogodilo stotinama, pa možda i hiljadama drugih institucija, organizacija, firmi, pojedinaca iz regiona... Nisu napadnute samo stranice na facebook.com nego i vebsajtovi. Blog Srećka Sekeljića jedan je od retkih gde su pomenuti i drugi napadi.

Upravo sam gledala deo filma Savršena meta i ovo je jedan od onih momenata kad pomislis kako je zivot kratak i kako ti je zao sto ti je pola sata dragocenog vremena otislo u nepovrat na najgori moguci nacin. Ako to nije film na koji treba staviti upozorenje, recimo da se ne preporucuje deci, onda nije ni jedan. U ovakvim filmovima svi jako pate, a glavni junak, "pozitivac", kolje druge ljude sve vreme, pod parolom "Volim svoju Domovinu i verovatno i Boga, posle cu se pokajati i ja sam heroj." Takvi filmovi su jedan od razloga zasto ljudi gaje predrasude o Americi.

.