I dalje svakog dana jedna žena u Srbiji umre od raka grlića materice iako je taj oblik raka izlečiv. I dalje je kod nas najveći broj obolelih od raka dojke.

Od pre pet dana jedne žene više nema među nama. Njene maloletne ćerke su me pitale: Zašto baš ona? Ne mogu deci da kažem da pitaju vlast, lekare, javne ličnosti, i ostale koji su mogli nešto da urade, a nisu. Moram da ih lažem da je tako moralo biti.

Već danas bi svaka građanka i svaki građanin morali da dobiju letak, sms poruku i na kraju pismo od nadležnih

Ovaj tekst objavljen je pre više meseci na jednom drugom mestu. Pošto sam juče čuo ovu pesmu, poželeo sam da i tekst i pesmu podelim sa svima koji sa mnom dele sumornu srpsku stvarnost. Hvala Jeleni koja mi je u tome pomogla.

Rajko

LJUBITE SE!

Ljubite se kod kuće. Ako već dugo živite zajedno i čini vam se da poljupci više nemaju onu draž s početka romanse, pokušajte jedan dan da ne pričate uopšte. Sve što želite da kažete, kažite poljupcima! Ovo se, naravno, odnosi na vašu partnerku/partnera – nemojte pokušavati da poljupcima zatražite litru mleka i jedan polubeli hleb od tetkice u samoposluzi.

Prebacujem programe večeras i nešto mislim – nije Grand parada toliko loša. Nemojte odmah da me napadate molim vas. Prvo prebacite na Dugu. Ako ne možete da prebacite evo prepričaću vam – uglavnom puštaju muziku, u levom gornjem ćošku znak Duge, u desnom donjem fotografija nekog čike, još ispod neki logo, u dnu sms poruke, nasred ekrana podaci o tarotologu, whatever, i u pozadini bend, e ne mogu da se setim kako se zove bend, ali pevaju četiri naočita momka od jedno sedamdesetak godinica, pesma se zove Frižider, brdsko planinski stil, a reči su: Neću hladne vode iz frižidera, hoću one s Plitvičkih jezera. Pa momci, je l ta pesma nije mogla nekako drugačije da se zove? Recimo Plitvička jezera? Ili hladna voda? Kao da nema drugih reči u pesmi osim reči frižider. I brate mili idi pa se napi vode sa Plitvičkih jezera, ko ti brani.

Igranka u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku :)

Nikada nisam bila na Kosovu. Nisam imala mnogo prilike da u medijima čujem ljude sa Kosova koji govore o tome šta misle, rade, žele, osećaju... a da nije naglašeno da su Srbi. Večeras sam recimo imala priliku da na RTS 2 čujem mnoge ljude sa Kosova, da čujem kako žive, kako se muče, šta žele, ali je debelo podvučeno šta su svi ovi ljudi po nacionalnosti. Šta mislite šta su? Zapamtila sam posebno jednog učitelja koji dolazi u jedno zabačeno i izolovano selo da podučava decu, kako kaže, o tome šta je srpstvo. Da nisam radila posao koji sam radila i sa ljudima sa kojima sam radila, verovatno uopšte nikada u životu ne bih imala priliku da čujem šta Albanci misle, rade, žele, osećaju... Postoje kontakti, postoje arhive, postoje prijateljstva. Postoje razni ljudi. A neki su svih ovih godina osluškivali šta građani Kosova imaju da kažu bez obzira šta su po nacionalnosti.

2008. godinu Evropska unija proglasila je Evropskom godinom interkulturnog dijaloga, a osnovni cilj je da se jača razumevanje i poštovanje kulturne raznolikosti između svih stanovnika Evrope.

Mislim da mi ovde na blogu u tom smislu doprinosimo.

(Ali ako budemo tražili novac nećemo biti tako indie kao što smo sada... :) Pa bismo mogli da tražimo da ecf ili neko plati sticanje novih znanja na kursevima, obukama, seminarima, tako svašta nešto što će doprineti još kvalitetnijem interkulturnom dijalogu, a ne novac ;o))

Šta da vam pričam kad sve znate...

Fažana

Peroj - pogled iz dvorišta

Peroj

http://www.youtube.com/watch?v=AQ52dLWT-zI

http://www.youtube.com/watch?v=S9yKwwvxxq4

http://www.youtube.com/watch?v=UCiTVdrK3jE

Priča o tome da je Exit festival facebook stranica hakovana preplavila je domaće medije u ponedeljak uveče, a zatim i u utorak. Skoro u svim izveštajima izostala je informacija o tome da ovo definitivno nije usamljen slučaj i da se tokom prethodne dve nedelje ovo isto dogodilo stotinama, pa možda i hiljadama drugih institucija, organizacija, firmi, pojedinaca iz regiona... Nisu napadnute samo stranice na facebook.com nego i vebsajtovi. Blog Srećka Sekeljića jedan je od retkih gde su pomenuti i drugi napadi.

Juče sam opet imala raspravu sa ljudima koji su živeli/žive van Srbije o tome da li je ili nije u Srbiji sve isto kao i recimo u Skandinaviji.

I sad stvarno počinjem da gubim živce i ne mogu više da slušam te priče kako je u Danskoj sve isto, ako ne i gore nego ovde. Pa kad ja kažem: ljudi nemojte me molim vas praviti budalom, tamo niko nije ubio vojnike na straži kako bi zaštitio ratne zločince, oni kažu: ma jeste, kako si naivna, i gledaju me sažaljivo, puni razumevanja za budalu koja nije mnogo putovala, pa ne zna.

Kaže žena imala je dva porođaja, jedan u Irskoj, jedan u Srbiji, u novosadskoj betaniji, i ne može da se poredi. U betaniji je sve prošlo mnoooogo bolje. Ovde su je čuvali i mazili i pazili. Kažu još kako je tamo školstvo u mnogo gorem stanju i kako samo retki bogataši mogu da priušte kvalitetne škole deci i kako je jako mnogo nezaposlenih po Skandinaviji i kako mladi ne mogu da zarade za letovanje. Nisam smela da spomenem vize, garant bi se ispostavilo da im trebaju i vize.

Prva stvar. Pre par dana pričam jednom prijatelju kako me u mega marketima sve više spopadaju raznim akcijama „ako kupiš ovaj prašak dobićeš 658 brijača“ ali kažem mu i da im te akcije slabo prolaze kod mene. Prijatelj mi, uz osmeh „kako ne razumeš?“ između redova, govori da kada njemu priđe promoterka on ide za njom i radi sve što mu ona naredi. Njen je rob. Ona je mlada, lepa, zgodna i zanosna u svakom smislu, dovoljno je da mu se obrati i on će učiniti sve kako ona kaže. Nema nikakvih problema.