Gost autor: alselone

  Da li biste voleli da ovo bude slika noćnog neba koje se vidi sa Zemlje?

Prelepo, zar ne?

Pravi odgovor bi, zapravo, trebao da bude - ne, ne želimo da vidimo ovakvo noćno nebo. Ovo noćno nebo nagoveštava jedan od najdramatičnijih događaja koji se dešavaju u svemiru - sudar galaksija.

U Markesovom romanu Jesen Patrijarha opisuje se događaj iz Generalove (partijarhove) mladosti, kada se zaljubio u lepu ali sirotu Manuelu Sančez, i njegovom pokušaju da je osvoji.  Nevičan udvaranju i stvarima ljubavnim, General pribegava jednom skoro mađioničarskom potezu ne bi li pridobio Manuelinu naklonost. Naime, pošto je devojka živela u siromašnom delu grada, diktator naredi i organizuje, tokom samo jedne noći, temeljito preuredjenje ulice u kojoj je devojka živela. Razjurio je pse lutalice, sredio i ulickao travnjake, drveće potkresao, kuće popravio i obnovio – rečju, pretvorio taj siromašni i oronuli deo grada u pristojan i udoban životni prostor.  Kao iz bajke, može se reći.

Kao i ranije, rec ima gost autor alselone

Priroda ništa ne radi slučajno i Bog se ne igra kockicama.

Priroda i Bog imaju nešto što nije „klasična“ matematika za rešavanje optimizacionih i svih drugih matematičkih problema već imaju naizgled proste stvari – sirovu snagu i vreme. Recimo ovako, ako bi priroda i Bog želeli da konstruišu biće koje može da pliva brzinom od 50 kilometara na čas oni neće „sesti“ i „računati“ tamo neke izvode, redove, limese i diferencijalne jednačine nego će posejati hiljadu ameba na jednu planetu punu vode i sačekati da se to dogodi. Ili – ako žele da kreiraju najjeftinije vozilo za put na mesec – sačekaće još malo vremena posle kreiranja bića koje pliva brzo. I to je ono što nazivamo Veliki dizajn.

Clay matematički Institut je privatna organizacija posvećena širenju i popularizaciji matematike. Izmedju ostalih delatnosti, Clay institut pruža podršku nadarenim matematičarima i finansira istraživanja izuzetno talentovanih matematičara. U široj javnosti je ovaj Institut još poznat i po svom spisku Milenijumskih matematičkih problema, za čije rešenje je ponudjena

Ovih dana se na internetu pojavila senzacionalna vest da je šesnaestogodišnjak Shouryya Ray, poreklom iz Indije (Kalkuta), koji živi u Drezdenu, u Nemačkoj, rešio tri stotine godina star problem iz balistike. Taj problem je još Njutn postavio, i u novinama piše da je on godinama zadavao glavobolje vrhunskim matematičarima.

Za svoje rešenje, Ray je dobio prestižnu nagradu koja služi da stimuliše nauku i  dodeljuje se mladim istraživačima.

And it seems to me you lived your life
Like a candle in the wind...

(Elton John - Candle in the Wind)

Koji manijak! Nije stavio kremu za sunce.

Svi smo mi čuli za razne "manijake", "fantome", "ludake" ili kako ih već okolina iz milošte zove, ljude nemirnog duha koji se lako upuštaju u rizične poduhvate, ili se bave ekstremnim sportovima i dinamičnim

(Ovaj tekst je originalno napisao mikele9, uz minimalnu asistenciju  - i veliku podrsku! -druga dva ucesnika. Iz tehnickih razloga, odlucili smo da post stavimo na moj blog, mada bi pravednije  i preciznije bilo da ga je mikele objavio na svom. Bez obzira, evo teksta o Amedeu Modiljaniju.)  

1895, jedanaest godina po rođenju Amedea Modiljanija, njegova majka Eugenija je u svoj dnevnik zapisala: Dedo ima

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

 Imam priliku da ustupim ovo mesto blogeru alselone

 Veliki sportski rivaliteti uzdižu popularnost spota i pišu momente istorije koji će se proučavati i obožavati godinama. Odjednom, svi klinci na ulici igraju tenis kao nekada Borg i Mekenro ili danas Đokovic, Nadal i Federer, glume vozače kao što su Prost i Sena, boksaju kao Ali i Frejzer, bacaju loptu kao Bird i Magic, udaraju loptu kao Vanja Grbić i, recimo, Van de Goor i tako dalje. Rivaliteti i rivali guraju sportiste da razvijaju svoje sposobnost do granica koje su bile

Svrha putovanja je da otkrijemo odakle smo to pošli. (TS Eliot) 

 Danas je 40. godišnjica čovekovog sletanja na Mesec, a i ja sam ovih dana sleteo kao ‘'Varvarin'' medju Srbe (hvala P. Brajoviću!), pa sam pomislio da bi tekst koji sledi bio najbolji osvrt na ove i slične dogadjaje.

Gost autor LJ. L Švrakić

 
~ С Е Р В А Н Т Е С И Ј