Napisah u junu da počinjemo ponovo. Evo sad mogu i da zvanično kažem da je počelo.

Eto mene nakon kraće pauze i to u novom okruženju. Dok je Srbija grcala pod vlašću Tome Grobara, ja sam sklopio posao - biću producent druge verzije video igre AFMP. Istina, spuštamo se na 2D grafiku, ali će zato gameplay biti prilično unapređen, razmišljamo da se sa TBS prebacimo na RTS, imaćemo i multiplayer mode sa sve levelovanjem i drugim RPG elementima, pa kad krene krljanje... još jedan razlog da častim.

Sleteh juče u Beograd, pa ko velim, da se vidimo sutra, mislim u ponedeljak, negde oko podneva, recimo na Platou kod Filozofskog, važi?

Eto mene, sedim u kancu, prvi dan na poslu, ponedeljak, pa još i početak poslednjeg kvartala iliti tromesečja ove godine. Još malo pa idem domu svome u koji sam se sveže uselio. Najbolje bi bilo da ovaj novi serijal postova otvorim jednom pesmicom. Ali pre toga da pojasnim kako je pesmica nastala. Elem pre jedno tri godine vozimo se mi kroz Bosnu na putu za Tuzlu. Šiki vozi, a Beli i ja pravimo internacionalne verzije domaćih patriotskih i lokalpatriotskih pesama.

Kako se to radi?

Evo ovako: uzmeš melodiju, npr. "Sa Ovčara i Kablara" i internacionalizuješ, pa dobiješ nešto ovako:

Tu sam. Igrica napreduje ;) fala na pitanju, Udarila kriza, izbori se približavaju, građani (i oni koji to nisu) uzimaju stvari u svoje ruke. Šta ima kod vas?

Obavezno pogledajte snimak, a onda posetite www.therisemovement.org

Nekada čovek jednostavno ne može da se odbrani ma šta pokušavao. Ne pomažu argumenti, objašnjena, činjenice, što se više pravdaš to gore. Kako ti sad da objasniš da nikad nisi bio na Maldivima i pojma nemaš o ostrvu koje ti je priča se poklonjeno sa sve tridesetak stanovnika? Kako da tvrdiš da sediš u Beogradu kad piše u novinama da ti lično predvodiš proteste na Vol Stritu? Kako da reaguješ kad ti pričaju da si član DS-a, CIA-e, CANVAS-a, masona, laminata i koječega još?

Ne znam kako biste vi na to reagovali, ali ja mogu jedino ovako:

Ko zna kako izgleda sinteza proteina? Koga to uopšte zanima? Dobro, možda vas i ne zanima, ali pogledajte jedan filmić, urađen početkom sedamdesetih godina na Stanfordu. Film na fantastičan rasvetljava misteriju sinteze proteina, ali takođe rasvetljava i misteriju veselih sedamdesetih. Nama, neokonzervativnim generacijama rođenim u to vreme, ovo možda izgleda smešno ili čak glupo, ali od ove ekipe se da mnogo toga naučiti. Naročito ovih dana. Kliknite na play i uživajte (update: ako ne radi, kliknite na ovaj link).

To je moja omiljena konferencija koja se održava svake godine u Kamdenu u Mejnu. Ako se sećate nekih mojih postova sa starog bloga (Trivers, Dawkins itd...), to je sa Pop!Techa. Prošle godine sam tamo sreo i Jasminu Tešanović, a ove godine (avaj!) nisam mogao da odem.

Možda se sećate, Maldive sam pomenuo još u leto 2006, dakle pre više od dve godine. E pa mogu zvanično da saopštim: diktator Mamun Abdul Gajum je konačno gotov, nakon trideset godina predsednikovanja. Sve čestitke Hindi, Dženi, Valezajni i ostalim prijateljima sa Maldiva! 

Borbu za istinu i pravdu počeo je kao petanestogodišnjak kada je uz pomoć svog kera i velikog štapa ubio krvoločnog vuka i, naravno, očekivao novčanu nagradu za svoj podvig. Dobio je tri puta manje nego oni što su vuka odrali. Tada je shvatio da na u njegovom rodnom mestu nema pravde.

Zatim je otišao u Beograd, gde je je nosio cement na izgradnji Sajmišta. Kako je ta zima bila oštra, napravio je sebi kapu od starog džaka. Međutim, njgov šef nije imao razumevanja za ovu dovitljivost, pa ga je kaznio da radi cele nedelje kako bi nadoknadio učinjenu štetu (misli se na pocepan džak). Tada je shvatio da u njegovoj firmi nema pravde.

Nije želeo da ćuti o malverzacijama u firmi, terao je sve do Belog Dvora, hteo je lično Titu da se žali, ali nije mu uspelo. "Rešio sam da prodrem na silu, a oni pozovu maricu i uhapse me. Kad god je u Beograd dolazio neki kralj ili car, mene uhapse. Kad Tito ode iz Beograda, mene puste", kaže.