Izgubili smo preko 250.000 zaposlenih u poslednje 3 godine. Duplo više po anketi o radnoj snazi koju koristi MMF. Država korumpirana do srži. Demokratska partokratija kao društveno uređenje. Sa 3 (i slovima: tri) nezavisne institucije sistema. Transparentna kao ugovor sa Fijatom. Duplo centralizovana. Bez suvisle ekonomske politike.

A glavna tema progresivne opozicije? Preokret politike na Kosovu kao najglavnije pitanje. A glavna tema medija? Isto to.

Nije u redu da 3.000 ljudi na poklon dobiju po 10.000 evra od svih 7.5 miliona građana Srbije, kako bi ih odmah prosleditli u džepove 10-tak banaka i investitora koji imaju ili hoće da grade precenjene stanove koje nema ko da kupi. I to ljudi sa primanjima daleko iznad proseka. Kako su oni postali prioritet? Njih 3010? A ko to treba da plati? I nezaposleni u Vranju, i penzioneri u Zaječaru i čistačice u Somboru i konobari u Bajinoj Bašti i tekstinl radnici u Novom Pazaru i vozači GSP-a u Beogradu i ... Svi oni sa primanjima ispod i oko proseka. Jer njih je najviše. A oni sa svojim primanjima ne mogu ni u snu da konkurišu za protočni poklon od 10.000 evra. Nikako mi nije jasno zašto bi ikome palo na pamet da poklanja ovolike pare i to od ovih ljudi ovako malom broju (3010) ljudi?

JAT je zreo za stečaj. Već godinama. Kada kompanija ima veće kratkoročne obaveze od imovine, ne treba vam veliko znanje da to zaključite. Pa zašto ne ode u stečaj?

Odgovor na ovo pitanje nije tako lako dati. Zablude oko JAT-a oslikavaju sve naše zablude u vezi države i upravljanja preduzećima, nesposobnih partijskih kadrova koji privređuju, privatizacije, ali i odnos države prema sopstvenim zakonima. U ovom slučaju, Zakonu o stečaju.

Mi nismo stranka. Mi nemamo partijski zaposlene članove u javnom sektoru koji sada rade na njihovim stranačkim kampanjama. Takvi nikada nećemo ni biti. Mi nemamo interesne grupe iza sebe, nemamo privilegovane stranačko-burazerske privrednike, koji dobijaju subvencije, privilegije i ugovore od javnih preduzeća i države. Nećemo ih nikada ni imati. Mi smo građani koji zajedno sa vama plaćaju sve to. Mi smo građani koji plaćaju poreze da bi parazitski partijski sistem mogao sebe da finansira. Preko naših leđa. Mi smo grupa građana koja pokreće duboke promene u društvu.

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim je samo mala sitnica da će sa ogromnom imovinom, koja će budzašto preći u ruke "investitora", otići i filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Večeras, u emisiji OKO, pojavila su se predstavnici dva stožera vlade, koji su kao poslednji diletanti govorili o poreskom sistemu. Toliko šupljiranja je teško sresti na jednom mestu u tako kratkom vremenskom periodu o tako važnoj temi. Njihova nestručnost i nerazumevanje, i njih i svih njihovih kolega,  su nas koštali preko 250.000 radnih mesta od 2008.godine do danas

Napala su ga naša deca i omladina. Izgleda oni isti koji su napali ambasade pre par godina. Još samo čekam da mi kažu kako lekari protestuju u belim mantilima sa stetoskopima, JSO pod oružijem, a naša draga deca i omladina sa kamenicama, štanglama i sa molotovljevim koktelima.

Ovo je već mučno. Imamo još jednu radnu grupu za prevazilaženje krize. Arčimo pare na sve strane. Subvencionišemo propala predueća, propale projekte sa kreditima za likvidnost. Davimo se u monopolima. Subvencionišemo sve moguće vrste kredita i sipamo novac u džepove banaka. Imamo viškove zaposlenih na svakom koraku. I naše rešenje je radna grupa sa sve monopolistima i sindikatima.

Jedan predlog u dobrom pravcu: smanjiti poresko opterećenje na zarade. Od ministarke finansija.

Ostalo perpetuum mobile: smanjiti poreze, povećati plate, ne otpuštati višak, veći profit za preduzeća i više radnih mesta i privilegije za najveće poslodavce i ...

Danas je na Kolarcu održan komemorativni skup "Verica Barać - Oda jednom životu" u organizaciji Saveta za borbu protiv korupcije. 

Ne znamo gde udaramo. I tako iz godine u godinu. Imam otužnu privilegiju da ovo gledam tek četiri godine. I već mi je pomalo mučno. Kako li je tek ljudima koji ovo slušaju mnogo duže od mene, a imaju nesreću da i ponešto razumeju? Jedna gomila bezidejnih fraza i perpetuum mobile ideja.

Osim ministarke finansija. Ona pominje: smanjiti porez na rad, povećati porez na imovinu, smanjiti javnu potrošnju ... i tako to. Nedovoljno populistički za naše političare-investitore i raspolagače našeg novca.