Prođe večeras i drugi intervju u poslednjih 7 dana koji je Jugoslav Ćosić imao na temu reforme pravosuđa u Srbiji. Oba su potpuno promašila centralno i ključno pitanje i dozvolila da se to pitanje potpuno zatrpa i uguši gomilom nebitnih i nepotrebnih pitanja.

Slično su prošla i dva Utiska nedelje na istu temu. Očekujem od političara da to rade. Od nezavisnih novinara očekujem više. Ja građanin.

U NIN-u se pojavio tekst o predlogu reforme poreskog sistema u Srbiji koji Ministarstvo finansija ozbiljno razmatra. Ovaj predlog je u najdubljem ekonomskom interesu celog društva i ide u pravom pravcu: smanjenje poreza na rad.

Neki ekonomisti izgleda ne misle tako pa su izneli argumente koje  mogu samo da karakterišem kao ekonomsku metafiziku i potpuno odsustvo razumevanja suštine problema naše privrede. Makroekonomisti izgleda ne razumeju mikro ekonomiju. Pa da probam da im to približim sa pogledom privrednika.

Dve dobre stvari su se desile u sudstvu danas. Prvo je Ustavni sud ukinuo blanko ostavke. Ovo istinski treba slaviti. Jedna od najznačajnijih stvari koje su se desile u poslednje vreme. Partokratija je ključni problem našeg društva, i ova odluka Ustavnog suda je prvi neophodan korak u njenom narušavanju. Nije i dovoljan, ali negde treba početi. Najiskrenije čestitke Ustavnom sudu i svima nama u čije ime Ustavni sud sudi.

Druga je: dobili smo prvu od dve tabele. Doduše ne od onih koji su trebali da nam ih daju i koji ih kriju kao zmija noge. I ne po mom zahtevu. Najvažnije je: prva od dve tabele isplivala. Izgleda da su nam je dali neki pristojni ljudi kojima je proradila pristojnost. Bolje ikad nego nikad.

Pre dve sedmice, Strongman je napisao tekst o svojoj komšinici i poreskim inspektorima. Danas su to preneli i mediji. Mene je bilo sramota. A nisam poreski inspektor.

Poslanik koji nam je doneo demokratiju i šutirao novinare, "govorio" o psima i političkim protivnicima, Mene je bilo sramota, a nisam poslanik.

"Sudije" Izvršile "izbor" sudija. Mene bi bilo sramota. A nisam vršio izbor. A onda izlaze u medije i brane neodbranjivo. Ja ne bih imao obraza.

Ovo je već mučno. Imamo još jednu radnu grupu za prevazilaženje krize. Arčimo pare na sve strane. Subvencionišemo propala predueća, propale projekte sa kreditima za likvidnost. Davimo se u monopolima. Subvencionišemo sve moguće vrste kredita i sipamo novac u džepove banaka. Imamo viškove zaposlenih na svakom koraku. I naše rešenje je radna grupa sa sve monopolistima i sindikatima.

Jedan predlog u dobrom pravcu: smanjiti poresko opterećenje na zarade. Od ministarke finansija.

Ostalo perpetuum mobile: smanjiti poreze, povećati plate, ne otpuštati višak, veći profit za preduzeća i više radnih mesta i privilegije za najveće poslodavce i ...

JAT je zreo za stečaj. Već godinama. Kada kompanija ima veće kratkoročne obaveze od imovine, ne treba vam veliko znanje da to zaključite. Pa zašto ne ode u stečaj?

Odgovor na ovo pitanje nije tako lako dati. Zablude oko JAT-a oslikavaju sve naše zablude u vezi države i upravljanja preduzećima, nesposobnih partijskih kadrova koji privređuju, privatizacije, ali i odnos države prema sopstvenim zakonima. U ovom slučaju, Zakonu o stečaju.

Kako bi izgledala ekonomski utemeljena diskusija o tome da li ili ne prodati Telekom Srbije? Sve što smo do sada slušali sa obe strane argumenta je: zlatna koka, dvojnici, cene će porasti, ko još prodaje dok je kriza, kupuje NATO, ko će naterati kupca da investira, potrebne su veće investicije ...

Kako se procenjuje vrednost kompanije?

Ode guverner. Iz ličnih razloga. Ko je lud da bude deo ovakve ekipe i nosi odgovornost svih perpetuum mobile projekata u poslednjih godinu dana iz kuhinje najstručnijeg od stručnih, koji su kuliminirali najnovijim subvencionisanjem potrošačkih i gotovinskih kredita. Potpuno su izgubili kompas.

Još da ode i ministarka finansija, pa da procvetamo. I ugasimo svetlo.

Izgleda da je navažniji projekat naše vlade da sipa novac u džepove banaka. Od subvencionisanih stambenih kredita, do subvencionisanih kredita za likvidnost (koji pomažu prezaduženim firmama raznih vrlih bizmismena

Srbija se kupa u prljavom novcu. Tim novcem smo se privatizovali. Tim novcem smo udahnuli život u tržište nekretnina. Tim novcem smo kupili impresivan vozni park, vidljiv recimo na ulicama Beograda. Ne radi se samo o kriminalcima i raznoraznim švercerima. Radi se i o raznim bizmismenima, a bogami i binismenima. A i o advokatima paušalcima.

Tim novcem smo se razvijali, investirali, pomagali političke partije, kupovali socijalni mir i arčili ga na razne načine. I malkice smo zažmurili. A i nije baš malkice, nego na oba oka.

Grupa od desetak zena iz Kuršumlije, koju je okupila sedamdesetogodišnja Dragica Milanović, već su postale konkurencija najboljim molerima u gradu.

Ovo su preduzetnici (eng. entrepreneurs). Po meni, to je suština priče. To što su žene, pa još u zrelim godinama, čini priču još lepšom. Ali joj ne menja suštinu. Za Srbiju je suština da iko razmišlja kao one, da uvide da postoji tržište za njihov proizvod, i to u naizgled zatvorenom tržištu na kome naizgled nema mesta za njih, a onda i počnu da rade na svom planu. I da rade i razmišljaju na duži rok.