Smeh nikada nije ništa koštao.

Danas sam čuo da je neki japanski štagodveć, objasnio krizu na najbolji mogući način (makar za mene). Kaže ovako - zamisli da imaš jednu sveću, i da je upališ. Ona ti je izvor prihoda, novca, fondova. E sad, zamisli da stave mnogo ogledala oko te sveće. Sva ona prave neku svetlost kao odraz, ali nisu izvor. No, zbog svih njih izgleda da je svetlost mnogo jača i da je ima mnogo više. Poneko od njih može i da pukne, ali ništa bitno neće desiti, no kada se ugasi ta, jedna jedina, sveća - onda nastane mrak.

I zaista, kada sam se malo

...

Pričaju dva dizelaša 2070 godine:

-          Jeli b’ate jel’ znaš kako su zvali Munze pre 70 godina?

-          Kako b’ate?

-          Zemun b’ate, Zemun.

...

Sedim tako i razgovaram sa jednim svojim prijateljem. On je za ove, ja za one. Razgovaramo o tome koliko su ove dve „Alo kralju“ devojčice uspele da ponesu sa sobom i pitamo se gde su sada? Da li uopšte

Nomen est omen. Ja sam dobio ime po mom pradedi Milanu. Koliko su mi rekli, on je samo saznao da sam rođen. Tih par dana koje sam proveo sa njim zajedno u ovom životu, iako se nikada nismo videli, me krstilo. Da smo se ikada sreli, ovako bi izgledao naš razgovor. U snu… 

“Ako ikada radiš nešto, radiš ga da izgleda kao da ga nikada neće biti. Stvari moći se poznaju po svojoj doslednosti i energiji, a ne po tome što su različite. Stvari u snovima se ne razlikuju. Svaka ima svoje obličije, i svaka ima svoje značenje. To je toliko jednostavno.”

- Čekaj,

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali

 ... To Nagual:

U našem sadašnjem društvu ljudi provedu dosta vremena u građenju nekakvih odnosa. Nekada ranije su se odnosi gradili na drugačijim principima. Sada se grade na ovdašnjim. I ti odnosi imaju svoje zakonitosti kreiranja. Bazirani su na pravilima društva. Dakle, kako izgleda kreiranje odnosa dvoje ljudi u ovom društvu (prikazano na metaforičkom primeru - vrlo, vrlo metaforičkom):

1. Dvoje ljudi se sretnu. Negde. Bilogde. I upoznaju se. Pozdrave se učtivo.

Jedan kratak blog pre nego što krenem dalje, hahahahahah, nisam mogao da odolim, izvinite.... pfffffffhehehehee, jednostavno bilo jače od mene, al ne mogu da izbacim iz glave sliku..... hihihihihi, The Kinga koji zakucava "svojih 95 teza" na vrata katedrale.... hahahaha sorry, neće se više ponoviti....

Dakle, ovaj blog je, kako mu i naslov sam kaže, za sada bez dobrog naslova. Treba mu dobar naslov. Predloge primamo u pismenom obliku - ili ako imate neku, jelte, drugu ideju a vi samo navalite.  Takođe, ne bi bilo loše ni ako bi smo videli šta bi se stvarno desilo

"Ako dovoljno dugo gledaš u ambis, u jednom trenutku će ambis početi da gleda u tebe."

"Strpljenje je dobra stvar, ali nije dobro ako čekaš petla da snese jaje."

Ništa. Baš ništa. Ništa neću reći ovim tekstom. Mada, u našim glavama i dalje pričam, onaj ko čita ovo neće pročitati ništa što već nije znao. Samo sam

Sećam se prvog puta kada me je ćale posadio u kola i pokazao šta znači stereo zvuk. Imao sam 10-tak godina i bilo je pravo otkriće za mene da su zvuk podelili na dva kanala i da se na jednom zvučniku čuje jedan zvuk a na drugom neki drugi.

Prošlo je puno vremena od tada i blago su uznapredovali...

Holophonic je način snimanja zvukova koji je predviđen da se sluša na slušalicama. Uzmete jedan model glave, postavite dva mikrofona na mesta gde bi uši trebale da budu, i snimite bilo šta. Najpoznatiji do sada je Virutal Barbershop. Neću previše da dužim, jer ništa

Ja ne volim da budem u društvu osobe sa kojom ne mogu da jedem za istim stolom.

Manje je od malog a veće od najvećeg. Ispod kapaka sakriveno. U mašti nacrtano i na platnu tmine skrojeno. Tišinom oblikovano. Mirisom ustalasano. Nemirom protkano i sačinjeno. U smiraju sanjano. Kao najlepši san zaslađeno. Kao sumrak neuhvatljivo.

Trenutak.

Ponekad se u snu probudite. Ne mislim onako - probudite iz sna. Probudite se u snu. Unutar njega. Postane Vam san duži. Razvuče se kao žvaka. Poprimi oblik. Dobije boju i zvuk. I dalje je san, ali više nije

Uvek sam se fascinirao fleksibilnošću sveta da odredjene stvari približi kroz plastične primere. Neki od njih su me apsolutno oduševili. I mogli bi da se nazovu nepotrebnim znanjem. Ali takođe smatram da ako se ne bi bavili ovom mentalnom gimnastikom nikada ne bi napredovali. Generalno, dovitljivost je jedna od karakteristika koje treba da vežbamo.

Muškarci umeju nekada da pričaju sopstvenim jezikom. Uglavnom je to jezik fudbala. I postoji trenutak kada se žene oko njih samo pogledaju, odmahnu glavom i pređu na svoje teme. Apsolutno razumem. I poštujem. U tom